СТАНДАРД 1 :СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Студијски програм садржи елементе утврђене законом.
Опис структуре и садржаја студијског програма са методама извођења наставе (највише 500 речи)
Студијски програм Математика, мастер академске студије, траје 2 године (120 ЕСПБ бодова). Сви предмети су једносеместрални. Настава се организује кроз предавања и вежбе. Предавања изводе наставници Факултета, а вежбе изводе наставници или сарадници факултета.
Методе извођења наставе јесу: фронтална и интерактивна за предавања, а за часове вежби фронтална, интерактивна, групна и индивидуална.
Сви предмети су једносеместрални, са фондом часова 3+2. Студент је у обавези да положи 14 предмета, као и да уради студијски истраживачки рад, школску (стручну) праксу, и одбрани мастер рад (завршни рад).
Студијски програм Математика образује стручњаке за извођење наставе математике у основним и средњим школама, за примену математичких метода у природним наукама, пре свега у физици, и за примену вероватноће и статистике у економији, природним и друштвеним наукама. Стога су предмети организовани у три модула:
- 1. Општа математика
- 2. Математички модели у физици
- 3. Вероватноћа, статистика и финансијска математика
Модул Општа математика предвиђа 9 обавезних и 5 изборних предмета. Од укупних 120 ЕСПБ бодова, студент остварује 67.5 ЕСПБ бодова (или 56.25 %) у оквиру обавезних предмета, 34.5 ЕСПБ бодова (28.25 %) студент остварује полагањем изборних предмета, 6 ЕСПБ бодова студент остварује школском праксом, 4 ЕСПБ бода остварује студијским истраживачким радом, и на крају 8 ЕСПБ бодова студент остварује израдом и одбраном мастер рада. На свакој позицији изборног предмета студент бира један предмет од понуђена два предмета. Изборни предмети на истој позицији имају исти недељни фонд часова и носе исти број ЕСПБ бодова.
Модул Математички модели у физици предвиђа 8 обавезних и 6 изборних предмета. Од укупних 120 ЕСПБ бодова, студент остварује 60 ЕСПБ бодова (или 50 %) у оквиру обавезних предмета, 42 ЕСПБ бода (35 %) студент остварује полагањем изборних предмета, 6 ЕСПБ бодова студент остварује стручном праксом, 4 ЕСПБ бода остварује студијским истраживачким радом, и на крају 8 ЕСПБ бодова студент остварује израдом и одбраном мастер рада. На свакој позицији изборног предмета студент бира један предмет од понуђена два предмета. Изборни предмети на истој позицији имају исти недељни фонд часова и носе исти број ЕСПБ бодова.
Модул Вероватноћа, статистика и финансијска математика предвиђа 6 обавезних и 8 изборних предмета. Од укупних 120 ЕСПБ бодова, студент остварује 45 ЕСПБ бодова (или 37.5 %) у оквиру обавезних предмета, 57 ЕСПБ бода (47.5 %) студент остварује полагањем изборних предмета, 6 ЕСПБ бодова студент остварује стручном праксом, 4 ЕСПБ бода остварује студијским истраживачким радом, и на крају 8 ЕСПБ бодова студент остварује израдом и одбраном мастер рада. На свакој позицији изборног предмета студент бира један предмет од понуђена два предмета. Изборни предмети на истој позицији имају исти недељни фонд часова и носе исти број ЕСПБ бодова.
Студенту се даје могућност да 20 ЕСПБ бодова (у оквиру квоте ЕСПБ бодова намењених изборним предметима) може остварити полагањем предмета са било ког другог студијског програма мастер академских студија које се реализују на Природно-математичком факултету у Нишу. Једино ограничење је да се студенту не дозвољава избор сличних предмета по садржају. Посебна комисија разматра и решава захтеве студената у вези са овим питањем.
Студијски истраживачки рад представља индивидуални рад студента, под надзором ментора за израду мастер рада. Предвиђено је да ментор достави студенту материјал из одређене области математике (поглавља у књигама, научне радове везане за једну тему). Студент је дужан да изучи достављени материјал, и да склопи све достављене садржаје у једну целину.
Мастер рад подразумева систематизацију знања студента у једној од области математике: алгебра, диференцијалне једначине, вероватноћа и математичка статистика, функционална анализа, комплексна анализа, математичка анализа, диференцијална геометрија, или у једној од области примењене математике: математички модели у финансијама, или математички модели у физици. Израдом и одбраном мастер рада студент доказује да је у потпуности усвојио принципе математичког размишљања, и да је у стању да презентује знање из примена математике другим лицима, нестручним за математику.
Дозвољен је прелаз са сродног студијског програма на мастер академске студије Математика. Веће Департмана за математику разматра и решава захтеве студената у вези са овим питањем.