УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

ИНФОРМАТИКА

Дипломске академске студије

— КЊИГА ПРЕДМЕТА —

Ниш, новембар 2008.

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија:   Дипломске академске студије
Назив предмета:   И211 - Теорија програмских језика
Наставник (Презиме, средње слово, име):   Станимировић С. Предраг
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 8
Услов: нема
Циљ предмета Научити различите стилове програмирања: процедурални, објектно оријентисани, функционални, логички
Исход предмета Студенти оспособљени за програмирање у различитиме стиловима програмирања: процедурални, објектно оријентисани, функционални, логички
Садржај предмета Теоријска настава Историја програмских језика; рани, класични и скорији језици; опис синтаксе и семантике програмских језика; лексичка и синтаксна анализа. Превођење програма; програмски језици интерпретаторског и компилаторског типа. Процедурални програмски језици; имена и трајност; типови података; изрази. Контролне структуре у програмским језицима; потпрограми; управљање меморијом. Објектно-оријентисани језици; руковање изузецима; програмирање управљано догађајима. Функционални језици. Логички-оријентисани језици. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Вежбе у програмским језицима Pascal, C, C++, JAVA
Литература 1. D. Milićev, Objektno orijentisano programiranje na jeziku C++, Mikro Knjiga, Beograd, 2001. 2. J.J. Dujmović, Programski jezici i metode programiranja, Akademska misao, Beograd, 2003. 3. M. Stanković, Programski jezici, Elektronski fakultet u Nišu, Edicija: osnovni udžbenici, 2000. 4. L. Kraus, Programski jezik C++ sa rešenim zadacima, Akademska Misao, Beograd, 2004. 5. D.A. Watt, William Findlay, Programming language design concept, John Wiley & Sons Ltd., 2004. 6. L.W. Henessey, Common LISP,  McGraw-Hill Book Company, 1989. 7. М. Radovan, Programiranje u Prologu, Informator, Zagreb, 1988.
Број часова  активне наставе					Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 2	Други облици наставе: 1		Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе Предавања са темама наведеним у садржају, вежбе у класичном облику, вежбе на рачунару.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена	Завршни испит		поена
активност у току предавања			10	писмени испит		15
практична настава			10	усмени испит		25
колоквијум-и			20	..........
семинари			20

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И212 - Развој софтвера
Наставник (Презиме, средње слово, име): Тодоровић Т. Бранимир
Статус предмета: основни
Број ЕСПБ: 8
Услов: нема
Циљ предмета Курс је намењен освајању техника имплементације донетих пројектних одлука уз конзистентно и коректно поштовање процеса рада у тиму и координације. Такође се бави агилнм методологијама и рефакторисањем.
Исход предмета Студенти који положе испит имају напредна знања из Софтверског инжењерства.
Садржај предмета Детаљни дизајн софтвера. Темељно проучавање дизајна и конструкције софтвера. Наставак и детаљно проучавање и примена узорака пројектовања нижег нивоа. Увод у формалне приступе дизајну. Анализа дизајна заснована на  критеријумима квалитета, а у циљу побољшања ефикасности, поузданости и лакшег одржавања. Системи за контролу верзија. Потребе за системима за контролу верзија, упознавање са коришћењем. Екстремно програмирање (ЕП) Методологија развоја софтвера погодна за мале пројекте  са корисником у првом плану. Животни циклус софтвера у ЕП и улоге које у њему имају купац и испоручилац. Дефинисање пословне вредности од стране купца. Сарадња купца и програмера приликом дефинисања система. Деоба софтвера на испоруке и итерације. Развој у оквиру итерације. Одржавање у оквиру ЕП. Метрика софтвера. Увод и основне, традиционалне метрике. Тестирање софтвера Технике тестирања и принципи. Увод у методологије тестирања софтвера, аутоматизовано тестирање. Одржавање софтвера Реверзни инжењеринг. Разумевање кода писаног од стране других аутора. Додавање и побољшање функционалности. Побољшање перформанси и флексибилности софтвера. Рефакто-рисање. Потреба за рефакторисањем. Дисциплиновани приступ у промени и прилагођавању дизајна услед разних околности: мењања пројектних одлука, побољшање перформанси и флексибилности софтвера. Рефакторисања нижег нивоа кроз примере. Алати за аутоматско рефакторисање.
Литература 1. S. L. Pfleeger, J. M. Atlee, Софтверско инжењерство, теорија и пракса, ЦЕТ, 2006. 2. E. Gamma, R. Helm, R. Johnston and J. Vlissides: Готова решења -  Елементи објектно оријентисаног дизајна, Addison Wesley, ЦЕТ, 2002. 3. M. Fowler, Рефакторисање попбољшање дизајна постојећег кода, ЦЕТ 2003.
Број часова  активне наставе					Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 2	Други облици наставе: 1		Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе Предавања са темама наведеним у садржају, вежбе у класичном облику, вежбе на рачунару.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена	Завршни испит		поена
активност у току предавања			5	писмени испит		25
практична настава				усмени испт		30
колоквијум-и			20	..........
семионарски рад			20

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И213 - Интелигентни системи
Наставник (Презиме, средње слово, име): Тодоровић Т. Бранимир
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 7
Услов: нема
Циљ предмета Стицање знања из одабраних поглавља рачунарске интелигенције, машинског учења, представљања знања, интелигентних техника претраживања и решавања проблема.
Исход предмета Основно теоријско знање и способност софтверске имплементације метода и алгоритама рачунарске интелигенције
Садржај предмета Претраживања: по дубини, по ширини, хеуристике, А* алгоритам; Пробабилистички и фуззy приступ закључивању, Машинско учење: естимација, класификација, кластеризација, учење на основу сигнала појачања; Вештачке неуронске мреже, fuzzy скупови, Еволуционо и генетско програмирање.
Литература 1. A. P. Engelbrecht, Computational Intelligence: An Introduction, John Wiley & Sons, 2007
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 2	Вежбе: 2	Други облици наставе:			Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе Предавања са темама наведеним у садржају, вежбе у класичном облику, вежбе на рачунару
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена	Завршни испит			поена
активност у току предавања			5	писмени испит			20
практична настава				усмени испт			25
колоквијум-и			30	..........
домаћи задаци			20

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми: Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И221 - Теорија алгоритама, аутомата и језика
Наставник (Презиме, средње слово, име):   Долинка В. Игор
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 8
Услов: нема
Циљ предмета Упознавање са основним видовима и моделима израчунавања, посебно са израчунавањима уз помоћ апстрактних математичких машина, као и са формалним језицима и граматикама.
Исход предмета На крају курса студент треба да овлада основним моделима израчунавања уз помоћ апстрактних  математичких машина, да стекне увид у то шта се може алгоритамски решити, а шта не, као и да стекне знања о практичним применама формалних језика и аутомата у рачунарским наукама.
Садржај предмета Речи, полугрупа речи, језици, генеративне граматике (GG), хијерархија Чомског, контекстно-зависне граматике (CSG), контекстно-независне граматике (CFG), регуларне граматике, детерминистички коначни аутомати (DFA), недетерминистички коначни аутомати (NFA), примене у претраживању текста, трансдуктори, регуларни изрази, примене у лексичкој анализи и тражењу шаблона, регуларни језици, својства регуларних језика, теорема Клинија, минимални аутомат језика, CFG и њихове примене – парсери, језици за означавање, XML, контекстно-независни језици, потисни аутомати (PDA), еквивалентност PDA и CFG, Тјурингове машине (TM) и њихови језици, еквивалентност TM и GG, линеарни ограничени аутомати (LBA), еквивалентност LBA и CSG, одлучивост, израчунљивост и комплексност, Черч-Тјурингова теза.
Литература 1. М. Ћирић, Т. Петковић и С. Богдановић, Језици и аутомати, Просвета, Ниш, 2000. 2. M. V. Lawson, Finite automata, Chapman & Hall/CRC, Boca Raton, Florida, US, 2004. 3. J. E. Hopkroft, R. Motwani and J. D. Ullman, Introduction to Automata Theory, Languages, and Computation, Addison-Wesley, 2001. 4. Р. Мадарас и С. Црвенковић, Увод у теорију аутомата и формалних језика, Стилос и Природно-математички факултет, Нови Сад, 1995.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 3	Други облици наставе:			Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе На предавањима се користе класичне методе наставе уз коришћење пројектора. На вежбама се практично реализују изложени принципи и анализирају типични проблеми и њихова решења. Знање студената се тестира преко израде домаћих задатака и кроз два колоквијума, где се путем решавања задатака утврђује како степен усвојених теоријских знања, тако и вештина њихове примене. На завршном усменом испиту се проверава свеобухватно разумевање изложеног градива.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена	Завршни испит			поена
активност у току предавања			5	писмени испит
домаћи задаци			10 (5x2)	усмени испт			45
колоквијум-и			40 (2x20)	..........
семинар-и

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И222 - Рачунарска графика
Наставник (Презиме, средње слово, име):   Цветковић С. Александар
Статус предмета: Обавезни
Број ЕСПБ: 8
Услов: нема
Циљ предмета Упознавање са концептима и алгоритмима рачунарске графике.
Исход предмета Студенти ће бити оспособљени за примену алгоритама из рачунарске графике.
Садржај предмета Теоријска настава Основни појмови у рачунарској графици. Растерски и векторски графички системи. Улазно/излазни уређаји за рад са графичким садржајем. Битмапе. Колор модели. Frame bafer. Графичке координате. Хомогене координате. Пројекције. Матрице трансформације. Графичке примитиве. Увод у OpenGL. Растеризација. Основни графички објекти. Bresenham-ови алгоритми. Полигонална апроксимација кривих линија. Семпловање и антиалиасинг. Полутонирање. Фонтови. Одсецање. 2D одсецање. Sutherland-Cohen-ови алгоритми. Cyrus-Beck-ов алгоритам. 3D одсецање. Sutherland-Hodgman-ов алгоритам. Weiler-Atherton-ов алгоритам. Попуњавање полигона. Сканирање полигона. Алгоритам уређених ивица. Алгоритам попуне ивица. Алгоритам означавања ивица. Алгоритми сејања. Дигитална слика. Дигитална слика и њене особине. Основни графички формати. Обрада слике. Слојеви. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Практично увежбавање тема обрађених на часовима теоријске наставе
Литература 1. J.Foley, A.van Dam, S.Feiner, J.Hughes, Computer Graphics – Principles and Practice, Addison-Wesley, 1990 2. D.Rogers, Procedural elements for computer graphics, McGraw-Hill house 2000.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 2	Други облици наставе: 1		Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе Предавања са темама наведеним у садржају, вежбе у класичном облику, вежбе на рачунару.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена		Завршни испит		поена
Семинарски радови			2×20		писмени испит		15
Одбрана семинарских радова			2×10		усмени испт		25

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И231 - WEB програмирање
Наставник (Презиме, средње слово, име): Ћирић Д. Мирослав
Статус предмета:  обавезни
Број ЕСПБ:  8
Услов:  нема
Циљ предмета Савладавање скрипт језика, пре свих PHP-а, ASP-а, што заједно са познавањем теорије WEB дизајна, HTML, JavaScript-а и база података као резултат даје обученог студента за креирањем потпуно функционалних и интерактивних WEB сајтова, повезаних на припадајућу базу података
Исход предмета Студенти ће бити оспособљени да креирају функционалне и интерактивне WEB сајтове
Садржај предмета Теоријска настава Увод у WEB програмирање. Историјат WEB програмирања. Разлике између традиционалног и WEB програмирања. Интернет протоколи. WEB и апликациони сервери. Стратегије WЕБ програмирања. Client-Server програмирање. Програмирање на серверу. Увод у Јаva Servlet-е. Обрада и валидација HTML форми на серверу. Пренос података између страница. Рад са HTTP сесијом. Интеракција са базама података (JDBC). XML и XSLT у WEB апликацијама. Постављање и конфигурисање WEB апликација на WEB (апликациони) сервер. Динамичке стране. Увод у Java Server Pages (JSP). Предности JSP технологије. Одвајање презентационог од логицког слоја. Употреба JavaBeans компонената. Након основа. WEB сервиси. Ј2ЕЕ дизајн шаблони (Ј2ЕЕ design patterns). Entreprise системи. Дистрибуирано, компонентно програмирање на серверу. CTM (Component Transaction Monitor) системи. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад XML, XSLT, Java, JSP, PHP, ASP.
Литература Westy Rockwell, XML, XSLT, Java, and JSP: A Case Study in Developing a Web Application, New Readers, 2001. Chris Bates, XML in Theory and Practice, John Wiley & Sons, 2003. P. Haan, L. Lavandowska, S. N. Panduranga, K. Perrumal, Beginning JSP 2: From Novice to Professional,Apress, 2004.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 1	Други облици наставе: 2		Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе Предавања са темама наведеним у садржају, вежбе у класичном облику, вежбе на рачунару. Студенти ће добијати задатке које ће решавати код куће.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена		Завршни испит		поена
активност у току предавања			10		писмени испит		15
практична настава			10		усмени испт		25
колоквијум-и			2×10		..........
семинар-и			2×10

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И241 - Теорија информација и кодирање
Наставник (Презиме, средње слово, име):   Јанковић Д. Слободан
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 7
Услов: нема
Циљ предмета Упознавање са основним концептима теорије информације и најважнијим методима за кодирање информација.
Исход предмета На крају курса студент треба да овлада основним методима кодирања информација, односно основ-ним поступцима за обезбеђење тачног складиштења и  тачног преноса информација кроз комуника-ционе канале, за откривање и корекцију грешака.
Садржај предмета Основни појмови, ентропија, особине и јединице, ентропија сложеног система, условна ентропија, информација, ентропија писаног текста, системи идентификације елемената скупа, извори инфор-мација, алфабет, дискретни извори информација, ентропија извора, особина Е, Shannon-ова теорема о кодирању, Shannon-Fano и Huffman-ови кодови, канали за пренос информација, дискретни канали са и без шума, капацитет канала, Shannon-ове теореме о кодирању уз присуство грешака, кодови са откривањем и исправљањем грешака, minimum distance кодови, класификација кодова, линеарни кодови, Hamming-ови кодови, Golay кодови, Reed-Muller кодови, коначна поља и циклични кодови, BCH кодови, Reed-Solomon кодови.
Литература 1. S. Roman, Coding and Information Theory, Springer-Verlag, New York. 1992. 2. S. Roman, Introduction to Coding and Information Theory, Springer-Verlag, New York. 1997. 3. P. Garrett, Mathematics for Coding Theory, Prentice-Hall Publ. Comp., 2004.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 2	Вежбе: 2	Други облици наставе:			Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе На предавањима се користе класичне методе наставе уз коришћење пројектора. На вежбама се практично реализују изложени принципи и анализирају типични проблеми и њихова решења. Знање студената се тестира преко израде домаћих задатака и кроз два колоквијума, где се путем решавања задатака утврђује како степен усвојених теоријских знања, тако и вештина њихове примене. На завршном усменом испиту се проверава свеобухватно разумевање изложеног градива.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена	Завршни испит			поена
активност у току предавања			5	писмени испит
домаћи задаци			10 (5x2)	усмени испт			45
колоквијум-и			40 (2x20)	..........
семинар-и

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Примењена математика, Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: Теорија одлучивања
Наставник (Презиме, средње слово, име): Ристић М. Мирослав
Наставник/сарадник за вежбе:  Настић С. Александар
Статус предмета: изборни
Број ЕСПБ: 7
Услов: нема
Циљ предмета Упознавање са новим техникама у теорији одлучивања
Исход предмета Овладавање фундаменталним појмовима теорије одлучивања
Садржај предмета Теоријска настава Субјективне вероватноће и корисност. Априорне и апостериорне расподеле. Коњуговане априорне расподеле. Бајесово и минимакс одлучивање.  Оцењивање параметара. Тестирање хипотеза. Секвен-цијалне процедуре. Секвенцијални тест количника веродостојности. Метод индукције уназад. Мо-дерни Бајесови методи (хијерархијски, емпиријски, Монте Карло ланац Маркова). Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад На вежбама се раде примери у складу са градивом обрађеним на предавањима.
Литература 1. M.H. deGroot, Optimal Statistical Decisions, McGraw-Hill, New York, 1970.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 2	Други облици наставе: 0		Студијски истраживачки рад: 0
Методе извођења наставе Фронтална, групна, интерактивна
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена		Завршни испит		поена
домаћи задаци			15		писмени испит
колоквијум-и			45		усмени испит		40
семинар-и					..........

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Математика, Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: Математичка логика
Наставник (Презиме, средње слово, име):   Павловић С. Владимир
Статус предмета: изборни
Број ЕСПБ: 7
Услов: нема
Циљ предмета Упознавање са основним концептима формалне логике, са исказним и предикатским рачуном, са применама формалне логике, као и са некласичним логикама.
Исход предмета Студент треба да усвоји формални начин размишљања, да овлада основним техникама рада са сим-боличким логичким изразима, да буде у стању да самостално изводи формалне логичке доказе, да разуме и научи основне резултате формалне логике и како се они практично примењују.
Садржај предмета Почеци формалне логике: Аристотелова силогистика, математичка логика, формалне теорије, семантика и синтакса. Исказна логика: искази, логички везници, исказне формуле, истинитосна вредност, задовољивост, таутологије и контрадикције, логички закони, нормалне форме, семантичке последице, формална доказивост, исказни рачун, синтаксичке последице, потпуност исказног рачуна. Предикатска логика: предикати, квантификатори, везане и слободне променљиве, језик предикатске логике,  терми, предикатске формуле, интерпретација, модел, задовољивост,  ваљане формуле, формална доказивост, предикатски рачун, потпуност предикатског рачуна. Примене логике: вештачка интелигенција, аутоматско доказивање теорема, резолуција, Davis-Putnam процедура. Некласичне логике: интуиционистичка логика, модална логика,  више-вредносне логике, фази логика.
Литература 1. С. Милић, Елементи математичке логике и теорије скупова, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Нови Сад, 1981. 2. Б. Шешеља и А. Тепавчевић, Алгебра 1, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Нови Сад, 2000. 3. S. Burris, Logic for Mathematics and Computer Science, Prentice Hall,  Upper Saddle River, New Jersey, 1998.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 2	Други облици наставе:			Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе На предавањима се користе класичне методе наставе уз коришћење видео пројектора и интеракцију са студентима. На вежбама се практично реализују изложени принципи и анализирају типични про-блеми и њихова решења. Знање студената се тестира преко домаћих задатака и колоквијума, где се путем решавања задатака утврђује како степен усвојених теоријских знања, тако и вештина њихове примене. На завршном усменом испиту се проверава свеобухватно разумевање изложеног градива.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена	Завршни испит			поена
активност у току предавања			5	писмени испит
домаћи задаци			10 (5x2)	усмени испт			45
колоквијум-и			40 (2x20)	..........
семинар-и

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И223 - Криптографски алгоритми
Наставник (Презиме, средње слово, име): Игњатовић М. Јелена
Статус предмета: изборни
Број ЕСПБ: 7
Услов: нема
Циљ предмета Упознавање са основним принципима заштите безбедности информација, са основним техникама и алгоритмима који се користе у криптографској пракси.
Исход предмета На крају курса студент треба да буде упознат са основним циљевима и средствима криптографије, да овлада основним техникама којима се обезбеђују разни видови сигурности информација, научи на који начин се обавља комуникација у криптографском систему и схвати суштину функционисања најзначајнијих криптографских система.
Садржај предмета Историја криптографије, основни криптографски циљеви и средства, нивои безбедности, практични аспекти безбедности, Vernam-ове шифре (one-time pad), основни криптографски концепти, енкрипционе шеме, математичке основе криптографије, бијекције, пермутације, једносмерне и једносмерне trapdoor функције, цели бројеви, тестови простости, методе факторизације, модуларна аритметика, конгруенцијске једначине, дискретни логаритми у коначним пољима, блок шифре, субституцијске и транспозицијске шифре, композиција шифри,  проточне шифре, криптосистеми са тајним (симетричним) кључем, DES, криптосистеми са јавним кључем, RSA криптосистем, ElGamal-ов криптосистем, криптоанализа, аутентификација, дистрибуција кључева, hash функције, дигитални потписи, електронски новац.
Литература 1. H. Delfs and H. Knebl, Introduction to Cryptography,  Springer, 1998. 2. R. E. Lewand, Cryptological Mathematics,  The Mathematical Association of America, 2000. 3. D. Salomon, Data Privacy and Security, Springer, 2003. 4. A. Menezes, P. van Oorschot and S. Vanstone, Handbook of Applied Cryptography, CRC Press, 1996.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 2	Вежбе: 2	Други облици наставе:			Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе На предавањима се користе класичне методе наставе уз коришћење пројектора и интеракцију са сту-дентима. На вежбама студенти решавају типичне практичне проблеме шифровања и дешифровања информација коришћењем различитих криптографских система. Знање студената се тестира кроз домаће задатке и колоквијуме. На усменом делу испита студент треба да покаже да је овладао основним принципима функционисања криптографских система.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена	Завршни испит			поена
активност у току предавања			5	писмени испит
домаћи задаци			10 (5x2)	усмени испт			45
колоквијум-и			40 (2x20)	..........
семинар-и

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И224 - Напредни курс из рачунарских архитектура
Наставник (Презиме, средње слово, име):  Кртолица В. Предраг
Статус предмета: изборни
Број ЕСПБ: 7
Услов: нема
Циљ предмета Упознавање са паралелним рачунарским архитектурама.
Исход предмета Познавање и разумевање савремених паралелних рачунарских архитектура и конкурентног програмирања.
Садржај предмета Увод. Разлози увођења паралелизма. Класификација паралелних система. Мерење и извештавање перформанси. Kвалитативни принципи пројектовања рачунара. Убрзање. Амдалов закон. Густафсонов закон. Једначине перформански CPU-а. Проточност инструкција. Стратегија проточности. Перформансе проточних система Гранање код проточних система.. Хазарди проточних система: RISC процесори. Паралелизам на нивоу инструкција. Суперскаларни и суперпроточни процесори – основне карактеристике. Векторски процесори. Основне векторске архитектуре. Векторско време извршења, векторске load/store јединице и меморијски подсистем. Дужина и корак вектора. Технике за побољшање векторски перформанси. Програмски језици за векторске рачунаре. Процесорска поља. Организација процесорских поља. Структура процесног елемента. Технике маскирања процесних елемената. Комуникација међу процесним елементима. Спрежне мреже. Мултипроцесори. Мотивација. Класификација, Симетрични мултиупроцесори. Кеш кохеренција.Протоколи за обезбеђивање кеш кохеренције. MESI протокол. Кластери. NUMA. Синхронизација и комуникација код MIMD система. Семафори. Монитори. Техника слања порука. Рандеву механизам у Ади. Архитектура IA-64. Мотивација и општа организација, EPIC технологија. Формат ин-струкција и асемблерски језик. Предикација, спекулација и софтверска проточност. Организација Itanium-а. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Вежбе на рачунару из конкурентног програмирања (BACI) и Parallaxis симулатор/интерпретатор.
Литература 1. J. L. Gustafson, Reevaluating Amdhal’s Law, Communications of the ACM, 31:5, (May 1988). 2. K. Hwang, F. A. Briggs, Computer Architecture and Parallel Processing, New York, McGraw-Hill, 1984. 3. D. A. Patterson, J. L. Hennessy, Computer Architecture: A Quantitative Approach, 2/e, Morgan Kaufmann Publishers, inc. San Francisko, California, 1996. 4. W. Stallings, Computer Organization and Architecture, 6/e, Prentice Hall, 2003. 5. J. Till, Computer System Architecture, Electron Des. (USA), vol. 37, no. 1, pp 50-63 (12. Jan 1989). 6. D. Milosavljević, Praktikum za vežbe na računaru iz predmeta Paralelni računarski sistemi, Elektronski fakultet, 1995.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 2	Вежбе: 1	Други облици наставе: 1		Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе Предавања са темама наведеним у садржају, вежбе у класичном облику, вежбе на рачунару.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена		Завршни испит		поена
активност у току предавања			5		писмени испит		20
практична настава			16		усмени испт		30
колоквијум-и			20		..........
домаћи задаци			9

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И225 - Напредни курс из база података
Наставник (Презиме, средње слово, име): Тасић Б. Милан
Статус предмета:  Изборни
Број ЕСПБ:  7
Услов:  нема
Циљ предмета Савладавање SQL (Structured Query Language) језика, стандардног релационог упитног језика, као и одржавање и администрацију SQL сервера, чиме се заокружује знање програмера у креирању пројеката или апликација, повезаних са припадајућом базом података. Циљ је и упознавање напредних техника у раду са базама података, пре свих објектне базе података и објектни упитни језик, као и отказе и опоравак од отказа.
Исход предмета Студенти ће бити оспособљени да раде у SQL стандардном релационом упитном језику, да одржавају и администрирају MySQL сервер i SQL сервер и пројектују различите типове база података.
Садржај предмета Теоријска настава SQL упитни језик, Основне карактеристике SQLа, Основне SQL команде, Уграђивање SQL наредби у више програмске језике, Наредбе за манипулисање подацима, Наредбе за контролне и управљачке функције, Формирање упита, Упити над једном табелом, Убацивање садржаја у базу података, Ажурирање базе података, Брисање података у бази података, SQL клаузуле, Изрази и функције SQLа, Упити над више табела, SQL индекси, Оптимизација упита, Оптимизација SQL сервера, Репликација SQL сервера, Избор одговарајућег SQL сервера. Концептулано моделовање, Објектне базе података, Архитектура објектних СУБП, Објектни модел, Објектни упитни језик, Rollback, Трансакције, Конкурентна обрада трансакција, Откази и опоравак од отказа, Дистрибуиране базе података, Контрола конкурентности, Чување података (Data Warehousing), Проналажење података (Data mining), Сигурност и интегритет података. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад SQL upitni jezik.
Литература 3. Mario G. Piattini and Oscar Díaz, Advanced database technology and design, Artech, 2000. 4. R. Stifens, R.Plu, B. Morgan, DŽ. Perkins: SQL, Kompjuter biblioteka , Čačak, 2004
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 2	Вежбе: 1	Други облици наставе: 1		Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе Предавања са темама наведеним у садржају, вежбе у класичном облику, вежбе на рачунару. Студенти ће добијати задатке које ће решавати код куће.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена		Завршни испит		поена
активност у току предавања			10		писмени испит		15
практична настава			10		усмени испт		25
колоквијум-и			2×10		..........
семинар-и			2×10

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И226 - Конструкција преводиоца
Наставник (Презиме, средње слово, име): Ћирић Д. Мирослав
Статус предмета:  изборни
Број ЕСПБ: 7
Услов: нема
Циљ предмета Упознавање студената са теоријским основама превођења и практичне имплементације преводиоца.
Исход предмета Студенти су оспособљени да самостално пројектују и имплементирају поједине фазе превођења коришћењем готових алата и програмских језика.
Садржај предмета Теоријска настава Опис програмских језика, синтаксни дијаграми, Бекусова нормална форма (BNF) и проширена Бекусова нормална форма (EBNF), контексно-независне граматике, LL, LR и сродне граматике, генератори компилатора, принцип рада компилатора, атрибутивне граматике, пример компилатор генератора, примери компилатора за подскуп процедуралног или објектно-оријентисаног програмског језика, основни делови компилатора, управљање табелама симбола, основни елементи лексичке анализе, синтаксна анализа – метода рекурзивног спуста, LL анализа, семантичка анализа усклађености типова, апстрактна машина, генерисање кода, оптимизација кода, напредне методе синтаксне анализе, примена LL и LR граматика. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Пројектовање и развој појединих фаза превођења коришћењем готових алата  или коришћењем програмских језика у оквиру вежби на рачунару.
Литература 1. Д. Витас, Преводиоци и интерпретатори – Увод у теорију и методе компилације програмских језика , Математички факултет, Београд 2006. 2. A. V. Aho, R. Sethi, J. D. Ullman, Compilers: Principles, Techniques, and Tools,, Addison-Wesley, 1986. 3. A. V. Aho, M. S. Lam, R. Sethi, J. D. Ullman,Compilers: Principles, Techniques, and Tools , Addison Wesley, 2006.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 2	Вежбе: 2	Други облици наставе:			Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе Фронтална, интерактивна, индивидуална
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена	Завршни испит			поена
активност у току предавања				писмени испит
практична настава				усмени испт			30
колоквијум-и			60	..........
домаћи задаци			10

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И232 - Нумеричка анализа
Наставник (Презиме, средње слово, име): Цветковић С. Александар
Наставник/сарадник за вежбе:  Милошевић Р. Мимица
Статус предмета: изборни
Број ЕСПБ: 7
Услов: нема
Циљ предмета Упознавање са основним и новим техникама нумеричке анализе у решавању приблема диференци-јалних и интегралних једанчина
Исход предмета Овладавање фундаменталним појмовима и алгоритмима који се користе за приближно решавање дифе-енцијалних и интегралних једначина
Садржај предмета Теоријска настава Формуле за нумеричко диференцирање. Линеарне ДЈ са константним коефицијентима. Приближно решавање обичних ДЈ. Линеарни вишекорачни методи: Ojлеров метод. Општи линеарни више-корачни метод. Конвергенција. Избор стартних вредности. Анализа грешака. Нумеричка стабил-ност. Предиктор-коректор методи. Примена вишекорачних метода на решавање система ДЈ и ДЈ ви-шег реда. Методи Рунге-Кута: Класични методи Рунге-Кута. Анализа грешака. Нумеричка стабил-ност. Примена на решавање система ДЈ и ДЈ вишег реда. Нумеричко решавање граничних проблема: Диференцни методи за линеарне граничне проблеме. Редукција линеарног граничног проблема на Кошијев проблем - Метод погађања.  Сопствене вредности граничног проблема – диференцни метод и метод суперпозиције. Приближно решавање линеарних парцијалних ДЈ. Метод мрежа. Апрокси-мација диференцног оператора. Апроксимација граничних услова. Проблем стабилности диференц-них шема. Диференцне шеме за једначине елиптичког, хиперболичког и параболичког типа. Приб-лижно решавање интегралних једначина. Линеарне интегралне једначине. Метод сукцесивних апроксимација. Метод итерираних језгара. Резолвента. Примена квадратурних формула. Фредхолм-ова интегрална једначина са дегенерисаним језгром. Метод замене језгра интегралне једначине деге-нерисаним језгром – развој у степени и Фуријеов ред, интерполациони метод. Пројекционо-вари-јациони методи. Варијациони приступ у решавању операторских једначина. Ритзов метод. Примене Ритзовог метода на контурне проблеме код обичних и парцијалних диференцијалних једначина. Пројекциони методи - метод момената и метод колокације. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад На вежбама се раде примери у складу са градивом обрађеним на предавањима.
Литература Г. Миловановић, Нумеричка анализа III део, Научна књига, Београд 1988. Љ. Петковић, С. Тричковић, П. Рајковић, Збирка задатака из нумеричке математике, Универзитет у Нишу, Машински факултет, 1997.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 2	Други облици наставе: 0		Студијски истраживачки рад: 0
Методе извођења наставе Фронтална, групна, интерактивна
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена		Завршни испит		поена
домаћи задаци			15		писмени испит
колоквијум-и			45		усмени испит		40
семинар-и					..........

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Основне академске студије
Назив предмета:   И233 - Комбинаторика и теорија графовa
Наставник (Презиме, средње слово, име): Стевановић П. Драган
Наставник/сарадник за вежбе:  Милошевић С. Марко
Статус предмета: изборни
Број ЕСПБ: 7
Услов: Дискретне структуре
Циљ предмета Упознавање нових метода комбинаторике и графова.
Исход предмета Овладавање фундаменталним појмовима из теорије комбинаторике и графова; генерисање пермутација и комбинација, представљање графова, изоморфизам, повезаност, повезаност графова, најкраћи путеви у графу.
Садржај предмета Теоријска настава Принципи пребројавања, уређени избори елемената, пермутације, неуређени избори елемената, биномни коефицијенти, генерисање пермутација и комбинација, принцип укључења-искључења и примене, рекурентне релације, решавање рекурентних релација, подели-и-покори алгоритми, функције генератрисе, партиције природних бројева, Каталанови бројеви, графови, представљање графова, изоморфизам, повезаност, бипартитни графови, Ојлерови и Хамилтонови графови, бојење графова, стабла и њихове примене,  број разапињућих стабала, минимална разапињућа стабла, алгоритми на графовима: BFS и DFS алгоритми, тополошко сортирање, повезаност графова, најкраћи путеви у графу. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Обрађују се примери у складу са теоријском наставом.
Литература 1. James A. Anderson, Diskretna matematika sa kombinatorikom, Računarski fakultet, Beograd, i CET, Beograd, 2005 (glave 1-4, delovi glava 5, 6 i 8). – prevod knjige:  James A. Anderson, Discrete Mathematics with Combinatorics, Pearson Education, Inc., 2004. 2. Kenneth Rosen, Discrete Mathematics with its Applications, McGraw Hill, 2003. 3. Д.Стевановић, М.Ћирић, С.Симић, В.Балтић, Дискретна математика—Основи комбинаторике и теорије графова, Друштво математичара Србије, Београд, 2007.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 2	Други облици наставе: 0		Студијски истраживачки рад: 0
Методе извођења наставе Фронтална, групна, интерактивна
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена		Завршни испит		поена
практична настава			40		писмени испит		30
колоквијум-и			30		усмени испт
семинар-и					..........

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И242 - Напредни курс из рачунарске графике
Наставник (Презиме, средње слово, име): Ђорђевић Р. Ђорђе
Статус предмета:   изборни
Број ЕСПБ: 8
Услов:   Рачунарска графика
Циљ предмета Упознавање са концептима и напредним алгоритмима рачунарске графике.
Исход предмета Студенти ће бити оспособљени за примену алгоритама из рачунарске графике.
Садржај предмета Теоријска настава Моделирање површи. Рендеринг. Илуминациони модел. Сенчење. Gouraud-ово i Phong-ово сенчење. Специјални ефекти. Транспарентност. Текстура. Рефлексија. Глобални зрачни модел. Боја и нијансирање. Photon tracing. Скривене линије и површи. Жичани, транспарентни и пуни модел. Алгоритам пливајућег хоризонта. Робертс-ов алгоритам. Wаrnock-ов алгоритам. Weiler-Atherton-ов алгоритам. Catmull-ов алгоритам. З-бафер. Ray tracing. Анимација. Фрејмови. Филмска и рачунарска анимација. Камера. Осветљење. Главни кадар и међуслика. Моделирана анимација. Замагљивање покрета. Деформација. Морфинг. Видео игре. Спрајтови. Анимација. Интеракција са играчем помоћу тастатуре и миша. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Практично увежбавање тема обрађених на часовима теоријске наставе
Литература 5. J. Foley, A. van Dam, S. Feiner, J. Hughes, Computer Graphics – Principles and Practice, Addison-Wesley, 1990 6. D. Rogers, Procedural elements for computer graphics, McGraw-Hill House 2000. 7. D. Shrainer, M. Woo, J. Neider and T. Davis, OpenGL - Водич за програмере, Adison Wesley, Компјутер библиотека 2007.
Број часова  активне наставе						Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 1	Други облици наставе: 2		Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе Предавања са темама наведеним у садржају, вежбе у класичном облику, вежбе на рачунару.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена		Завршни испит		поена
Семинарски радови			40 (2×20)		писмени испит		15
Одбрана семинарских радова			20 (2×10)		усмени испт		25

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије
Назив предмета: И243 - Операциона истраживања
Наставник (Презиме, средње слово, име): Стојковић В. Небојша
Статус предмета: изборни
Број ЕСПБ: 8
Услов: нема
Циљ предмета Научити студенте основним принципима линеарног и нелинеарног програмирања, динамичког програмирања и вишекритеријумске оптимизације.
Исход предмета Студенти способни за употребу линеарног и нелинеарног програмирања програмирања и вишекритеријумске оптимизације у математици, информацији и пракси.
Садржај предмета Теоријска настава - Линеарно програмирање. Симплекс метод; цикличност; дуални проблем линеарног програмирања; задаци линеарног програмирања без природних ограничења; имплементација симплекс метода; познати LP софтвери. Примена линеарног програмирања. Оптимални програм производње; опти-мизација утрошка материјала; управљање залихама; проблеми исхране; примена у пољопривреди. Tеорија игара. Доња и горња цена матричне игре; матричне игре са чистом стратегијом; матричне игре са мешовитом стратегијом; теорија игара и линеарно програмирање; бесконачне игре; игре са произвољним бројем играча; имплементација. Транспортни проблем. Формулација транспортног задатка; методе за решавање транспортног проблема; методе за налажење почетног решења; методе за налажење оптималног решења; отворени модели транспортног задатка; дегенерација у транспортном проблему. Целобројно и мешовито целобројно програмирање. Метод гранања и гра-ница; Гоморијев алгоритам одсецања; метод имплицитног пребројавања; проширење почетног пла-на; 0-1 програмирање. Нелинеарно програмирање. Безусловна нелинеарна оптимизација; једноди-мензионална и вишедимензионална оптимизација; неградијентни методи; градијентни методи; методи за налажење глобалног екстрема; условна оптимизација; познати NLP софтвери. Динамичко програмирање. Проблем ранца; примене динамичког програмирања. Вишекритеријумска оптими-зација. Методи за одређивање неинфериорних решења; метод тежинских коефицијената;  лексико-графски метод; релаксирани лексикографски метод; метод епсилон ограничења, методи растојања. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Вежбе у пакетима PCx, LINGO, LINDO у вези теоријског садржаја. Израда семинарских радова
Литература 1.  P.S. Stanimirović,  N.V. Stojković, M.D. Petković, Matematičko programiranje, Prirodno-matematički fakultet, Niš, 2007, IV+415 (ISBN 978-86-83841-46-0). 2.  P.S. Stanimirović, G.V. Milovanović, I.M. Jovanović, Primene linearnog i celobrojnog programiranja, Prirodno-matematički fakultet, Niš, 2008, X+298 (ISBN 978-86-83481-51-4). 3.  P.S. Stanimirović, G.V. Milovanović, Simbolička implementacija nelinearne optimizacije, Elektronski fakultet, Edicija monografije, Niš, 2002, X+236. 4. S. Opricović, Optimizacija sistema, Nauka, Beograd, 1992.
Број часова  активне наставе					Остали часови
Предавања: 3	Вежбе: 3	Други облици наставе:		Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе Предавања са темама наведеним у садржају, вежбе у класичном облику, вежбе на рачунару.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена	Завршни испит		поена
активност у току предавања			10	писмени испит		15
практична настава			10	усмени испт		25
колоквијум-и			20	..........
семинари			20

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми: Информатика
Врста и ниво студија: дипломске академске студије
Назив предмета: Студијски истраживачки рад 1
Наставник (Презиме, средње слово, име): Си наставници који изводе наставу из ужестручних предмета (Ћирић Д. Мирослав, Станимировић С. Предраг, Стевановић П. Драган, Тасић Б. Милан, Цветковић С. Александар, Тодоровић Т. Бранимир, Кртолица В. Предраг, Игњатовић М. Јелена)
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 7
Услов: нема
Циљ предмета Кроз студијски истраживачки рад студенти треба да обаве неопходна истраживања путем проуча-вања додатне стручне литературе и софтверских алата како би усвојили неопходна теоријска знања, вештине и технике неопходне за обављање стручне праксе.
Исход предмета На крају курса студент треба да стекне фундаментална знања из изабране области, и да буде оспо-собљен да самостално решава практичне задатке у тој области коришћењем одговарајућих софтвер-ских алата.
Садржај предмета Теоријска настава Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Изучавање одговарајуће литературе из изабране области и увежбавање коришћења одговарајућих техника и алата у циљу овладавања стеченим знањима.
Литература: По препоруци наставника и у зависности од изабране теме.
Број часова  активне наставе					Остали часови
Предавања: 0	Вежбе: 0	Други облици наставе: 0		Студијски истраживачки рад: 9
Методе извођења наставерат Наставници објављују теме које одобрава веће Катедре за информатику. Студенти прили-ком уписа семестра бирају тему. Поред самосталног рада који се састоји у проучавању ли-тературе, практично се примењују усвојена знања коришћењем софтверских техника и ала-та. Израда семинарског рада предвиђа консултације и надзор наставника који је предложио изабрану тему и одговарајућег сарадника.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			Поена	Завршни испит		поена
активност у току предавања				писмени испит
Израда семинарског рада			70	Одбрана семинарског рада		30
колоквијум-и
Домаћи задаци

Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: дипломске академске студије
Назив предмета: Студијски истраживачки рад 2
Наставник (Презиме, средње слово, име): Си наставници који изводе наставу из ужестручних предмета (Ћирић Д. Мирослав, Станимировић С. Предраг, Стевановић П. Драган, Тасић Б. Милан, Цветковић С. Александар, Тодоровић Т. Бранимир, Кртолица В. Предраг, Игњатовић М. Јелена)
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 7
Услов: нема
Циљ предмета Кроз студијски истраживачки рад студенти треба да обаве неопходна истраживања путем проуча-вања додатне стручне литературе и софтверских алата како би усвојили неопходна теоријска знања, вештине и технике неопходне за израду дипломског рада.
Исход предмета На крају курса студент треба да стекне фундаментална знања из изабране области, и да буде оспо-собљен да самостално решава практичне задатке у тој области коришћењем одговарајуће методоло-гије и одговарајућих софтверских алата.
Садржај предмета Теоријска настава Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Изучавање одговарајуће литературе из изабране области и увежбавање коришћења одговарајућих техника и алата у циљу овладавања стеченим знањима.
Литература: По препоруци наставника и у зависности од изабране теме.
Број часова  активне наставе					Остали часови
Предавања: 0	Вежбе: 0	Други облици наставе: 0		Студијски истраживачки рад: 10
Методе извођења наставе Наставници објављују теме које одобрава веће Катедре за информатику. Студенти прили-ком уписа семестра бирају тему. Поред самосталног рада који се састоји у проучавању ли-тературе, практично се примењују усвојена знања коришћењем софтверских техника и ала-та. Израда семинарског рада предвиђа консултације и надзор наставника који је предложио изабрану тему и одговарајућег сарадника.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			Поена	Завршни испит		поена
активност у току предавања				писмени испит
Израда семинарског рада			70	Одбрана семинарског рада		30
колоквијум-и
Домаћи задаци

Табела 5.2А Спецификација стручне праксе

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: дипломске академске студије
Наставник или наставници задужени за организацију стручне праксе (Име, средње слово, презиме): Један од групе наставника задужених за стручну праксу (Тасић Б. Милан, Цветковић С. Александар, Тодоровић Т. Бранимир, Кртолица В. Предраг)
Број ЕСПБ: 8
Услов: нема
Циљ Стицање неопходних знања и вештина за професионално бављење послом који ће студенту омогућити буду-ћа диплома, кроз рад на решавању конкретних задатака који се јављају у свакодневној пракси и у окружењу и условима са којима ће се студент сретати у свом будућем раду.
Очекивани исходи По завршетку стручне праксе студент треба да буде оспособљен да се ухвати у коштац са конкретним зада-цима који се јављају у свакодневној пракси, и да буде у стању да ради у окружењу и условима истоветним или приближно истоветним онима са којима ће се сретати у свом будућем раду.
Садржај стручне праксе Садржај стручне праксе зависи од конкретног практичног задатка који студент добије у институцији у којој обавља стручну праксу. У зависности од тог конкретног задатка, наставник задужен за стручну праксу сту-дента и лице у институцији задужено за вођење стручне праксе утврђују конкретан садржај стручне праксе студента, дају студенту конкретна задужења, препоручују одговарајућу стручну литературу, погодне методе и алате за решавање проблема.
Број часова, ако је специфицирано
Методе извођења Стручну праксу студент може обављати на Факултету или у некој другој институцији са којом Факултет има потписан уговор о сарадњи ради обављања стручне праксе, или у институцији која је Факултету доставила званичан документ о спремности да прихвати студента ради обављања стручне праксе, и о прихватању усло-ва и правила за обављање стручне праксе прописане од стране Факултета. О обављању стручне праксе брине се лице које је овластила институција у којој се пракса обавља, и један од наставника задужених за стручну праксу, и води се дневник стручне праксе, који оверавају поменуто овлашћено лице и наставник. Уз саглас-ност наставника, институција студенту задаје конкретан практичан задатак који треба да реши, студент ана-лизира проблем, консултује се са наставником и овлашћеним лицем у институцији око стручне литературе коју ће користити, око метода и алата којима би се проблем могао решити, и о другим питањима везаним за решавање задатка. Током стручне праксе студент решава задатак, и по завршетку праксе, заједно са овере-ним дневником стручне праксе, наставнику презентује практични резултат рада - урађен и документован софтвер, урађен документ, или било шта друго што може може бити резултат његовог рада. Током те презен-тације студент треба да покаже да је заиста овладао теоријским знањем и стекао практичне вештине који су коришћени при решавању датог задатка, а тиме и да је стекао знање, вештине и радне навике потребне за професионално бављење послом који ће му омогућити будућа диплома.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Обављање праксе	70	Одбрана резултата рада на пракси	30
У оцену за обављање праксе улази не само оцена за квалитет урађеног софтвера, документа или другог ре-зултата рада студента, већ и оцена за показану одговорност и професионални однос према раду и колегама на послу, за радне навике које је студент стекао током стручне праксе, и слично.

Табела 5.2Б Спецификација завршног рада

Студијски програм:   Информатика
Врста и ниво студија: дипломске академске студије
Број ЕСПБ: 8
Услов: Студент стиче право да пријави тему дипломског рада када на дипломским студијама оствари нај-мање 60 ЕСПБ, а стиче право да преда урађени дипломски рад и исти брани када оствари најмање 112 ЕСПБ полагањем свих предвиђених испита и обављањем Студијског истраживачког рада 1 и 2 и Стручне праксе.
Циљеви завршног рада: Кроз израду дипломског рада студент треба да се упозна са основама методологије истраживања у области рачунарских наука, било кроз решавање конкретних практичних проблема у тој области, као припреме сту-дента за рад у струци, било проучавањем извесних актуелних теоријских питања, као припреме студента за евентуални будући научно-истраживачки рад.
Очекивани исходи: Кроз израду и одбрану дипломског рада студент треба да покаже познавање основа методологије истражи-вања у области рачунарских наука. Студент који је као тему дипломског рада изабрао решавање неког кон-кретног практичног проблема треба да покаже способност да теоријска и практична знања стечена у дота-дашњем току студија примени у решавању тих проблема, да је оспособљен да дизајнира и имплементира софтвер, осмишљава нове начине примене рачунара и проналази ефективне, најбоље могуће начине за реша-вање рачунарских проблема. Студент који је као тему изабрао проучавање неког актуелног теоријског пита-ња треба да покаже темељно познавање стања истраживања у тој области и основних научно-истраживачких метода који се у тој области користе.
Општи садржаји: Студент бира тему дипломског рада са списка расположивих тема који утврђује Веће Одсека за математику и информатику. По одобрењу теме и након рада на решавању добијеног проблема, студент припрема диплом-ски рад који треба да садржи опис проблема, добијених резултата и примењених метода, као и списак лите-ратуре која је коришћена приликом израде рада. Поред главних резултата везаних за тему, рад у свом увод-ном делу треба да садржи и преглед основних резултата у ужој области теме рада. Рад треба да буде при-премљен у складу са стандардима за припрему научно-стручних публикација у области рачунарских наука. Приликом одбране дипломског рада студент треба да прикаже резултате до којих је дошао при његовој изра-ди, да покаже темељно познавање методологије коју је користио, као и опште познавање стања истраживања у области теме рада.
Методе извођења: Веће Одсека за математику и информатику одређује теме за израду дипломских радова на почетку сваке школске године. Број тема је најмање двоструко већи од броја студената уписаних у завршну годину диплом-ских академских студија. Сваки наставник предлаже највише 5 тема и овај наставник је ментор студенту који изабере предложену тему. За сваку тему одређује се трочлана комисија за одбрану дипломског рада, при че-му је ментор увек члан комисије. Списак усвојених тема, као  и чланова комисије, јавно је истакнут на оглас-ној табли Факултета. По одобрењу изабране теме, студент израђује дипломски рад уз сталне консултације са ментором. Урађени дипломски рад доставља се служби за студентска питања у 5 примерака. Време и место одбране дипломског рада оглашава се на огласној табли Факултета најмање 5 дана пре саме одбране. Сту-дент усмено брани урађени дипломски рад пред раније одређеном комисијом. Усмено излагање студента тра-је највише 30 минута. Потом студент одговара на питања чланова комисије. По добијеним одговорима од стране студента, комисија се повлачи и оцењује одбрањени дипломски рад одговарајућом оценом. Оцена се утврђује већином гласова. Оцена се саопштава студенту јавно, а затим се уноси у индекс студента и запис-ник. Индекс и записник потписују сви чланови комисије. Уколико студент не одбрани дипломски рад, има право да у року од три месеца исти рад поправи и достави студентској служби. Један примерак одбрањеног дипломског рада чува се у библиотеци Факултета.
Оцена  (максимални број поена 100)
Израда дипломскиг рада	70	Одбрана дипломског рада	30