Табела 5.2 Спецификација предмета
|
Студијски програм/студијски програми : Информатика |
||||||
|
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије |
||||||
|
Назив предмета: И212 - Развој софтвера |
||||||
|
Наставник (Презиме, средње слово, име): Тодоровић Т. Бранимир |
||||||
|
Статус предмета: основни |
||||||
|
Број ЕСПБ: 8 |
||||||
|
Услов: нема |
||||||
|
Циљ предмета Курс је намењен освајању техника имплементације донетих пројектних одлука уз конзистентно и коректно поштовање процеса рада у тиму и координације. Такође се бави агилнм методологијама и рефакторисањем. |
||||||
|
Исход предмета Студенти који положе испит имају напредна знања из Софтверског инжењерства. |
||||||
|
Садржај предмета Детаљни дизајн софтвера. Темељно проучавање дизајна и конструкције софтвера. Наставак и детаљно проучавање и примена узорака пројектовања нижег нивоа. Увод у формалне приступе дизајну. Анализа дизајна заснована на критеријумима квалитета, а у циљу побољшања ефикасности, поузданости и лакшег одржавања. Системи за контролу верзија. Потребе за системима за контролу верзија, упознавање са коришћењем. Екстремно програмирање (ЕП) Методологија развоја софтвера погодна за мале пројекте са корисником у првом плану. Животни циклус софтвера у ЕП и улоге које у њему имају купац и испоручилац. Дефинисање пословне вредности од стране купца. Сарадња купца и програмера приликом дефинисања система. Деоба софтвера на испоруке и итерације. Развој у оквиру итерације. Одржавање у оквиру ЕП. Метрика софтвера. Увод и основне, традиционалне метрике. Тестирање софтвера Технике тестирања и принципи. Увод у методологије тестирања софтвера, аутоматизовано тестирање. Одржавање софтвера Реверзни инжењеринг. Разумевање кода писаног од стране других аутора. Додавање и побољшање функционалности. Побољшање перформанси и флексибилности софтвера. Рефакто-рисање. Потреба за рефакторисањем. Дисциплиновани приступ у промени и прилагођавању дизајна услед разних околности: мењања пројектних одлука, побољшање перформанси и флексибилности софтвера. Рефакторисања нижег нивоа кроз примере. Алати за аутоматско рефакторисање. |
||||||
|
Литература 1. S. L. Pfleeger, J. M. Atlee, Софтверско инжењерство, теорија и пракса, ЦЕТ, 2006. 2. E. Gamma, R. Helm, R. Johnston and J. Vlissides: Готова решења - Елементи објектно оријентисаног дизајна, Addison Wesley, ЦЕТ, 2002. 3. M. Fowler, Рефакторисање попбољшање дизајна постојећег кода, ЦЕТ 2003. |
||||||
|
Број часова активне наставе |
Остали часови |
|||||
|
Предавања: 3 |
Вежбе: 2 |
Други облици наставе: 1 |
Студијски истраживачки рад: |
|||
|
Методе извођења наставе Предавања са темама наведеним у садржају, вежбе у класичном облику, вежбе на рачунару. |
||||||
|
Оцена знања (максимални број поена 100) |
||||||
|
Предиспитне обавезе |
поена |
Завршни испит |
поена |
|||
|
активност у току предавања |
5 |
писмени испит |
25 |
|||
|
практична настава |
|
усмени испт |
30 |
|||
|
колоквијум-и |
20 |
.......... |
|
|||
|
семионарски рад |
20 |
|
|
|||
|
|
||||||
|
|
||||||