Табела 5.2 Спецификација предмета
Студијски програм/студијски програми: Информатика |
|||||||
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије |
|||||||
Назив предмета: И221 - Теорија алгоритама, аутомата и језика |
|||||||
Наставник (Презиме, средње слово, име): Долинка В. Игор |
|||||||
Статус предмета: обавезан |
|||||||
Број ЕСПБ: 8 |
|||||||
Услов: нема |
|||||||
Циљ предмета Упознавање са основним видовима и моделима израчунавања, посебно са израчунавањима уз помоћ апстрактних математичких машина, као и са формалним језицима и граматикама. |
|||||||
Исход предмета На крају курса студент треба да овлада основним моделима израчунавања уз помоћ апстрактних математичких машина, да стекне увид у то шта се може алгоритамски решити, а шта не, као и да стекне знања о практичним применама формалних језика и аутомата у рачунарским наукама. |
|||||||
Садржај предмета Речи, полугрупа речи, језици, генеративне граматике (GG), хијерархија Чомског, контекстно-зависне граматике (CSG), контекстно-независне граматике (CFG), регуларне граматике, детерминистички коначни аутомати (DFA), недетерминистички коначни аутомати (NFA), примене у претраживању текста, трансдуктори, регуларни изрази, примене у лексичкој анализи и тражењу шаблона, регуларни језици, својства регуларних језика, теорема Клинија, минимални аутомат језика, CFG и њихове примене – парсери, језици за означавање, XML, контекстно-независни језици, потисни аутомати (PDA), еквивалентност PDA и CFG, Тјурингове машине (TM) и њихови језици, еквивалентност TM и GG, линеарни ограничени аутомати (LBA), еквивалентност LBA и CSG, одлучивост, израчунљивост и комплексност, Черч-Тјурингова теза. |
|||||||
Литература 1. М. Ћирић, Т. Петковић и С. Богдановић, Језици и аутомати, Просвета, Ниш, 2000. 2. M. V. Lawson, Finite automata, Chapman & Hall/CRC, Boca Raton, Florida, US, 2004. 3. J. E. Hopkroft, R. Motwani and J. D. Ullman, Introduction to Automata Theory, Languages, and Computation, Addison-Wesley, 2001. 4. Р. Мадарас и С. Црвенковић, Увод у теорију аутомата и формалних језика, Стилос и Природно-математички факултет, Нови Сад, 1995. |
|||||||
Број часова активне наставе |
Остали часови |
||||||
Предавања: 3 |
Вежбе: 3 |
Други облици наставе: |
Студијски истраживачки рад:
|
||||
Методе извођења наставе На предавањима се користе класичне методе наставе уз коришћење пројектора. На вежбама се практично реализују изложени принципи и анализирају типични проблеми и њихова решења. Знање студената се тестира преко израде домаћих задатака и кроз два колоквијума, где се путем решавања задатака утврђује како степен усвојених теоријских знања, тако и вештина њихове примене. На завршном усменом испиту се проверава свеобухватно разумевање изложеног градива. |
|||||||
Оцена знања (максимални број поена 100) |
|||||||
Предиспитне обавезе |
поена |
Завршни испит |
поена |
||||
активност у току предавања |
5 |
писмени испит |
|
||||
домаћи задаци |
10 (5x2) |
усмени испт |
45 |
||||
колоквијум-и |
40 (2x20) |
.......... |
|
||||
семинар-и |
|
|
|
||||
|
|||||||
|
|||||||