Табела 5.2 Спецификација предмета
|
Студијски програм/студијски програми : Информатика |
|||||||
|
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије |
|||||||
|
Назив предмета: И241 - Теорија информација и кодирање |
|||||||
|
Наставник (Презиме, средње слово, име): Јанковић Д. Слободан |
|||||||
|
Статус предмета: обавезан |
|||||||
|
Број ЕСПБ: 7 |
|||||||
|
Услов: нема |
|||||||
|
Циљ предмета Упознавање са основним концептима теорије информације и најважнијим методима за кодирање информација. |
|||||||
|
Исход предмета На крају курса студент треба да овлада основним методима кодирања информација, односно основ-ним поступцима за обезбеђење тачног складиштења и тачног преноса информација кроз комуника-ционе канале, за откривање и корекцију грешака. |
|||||||
|
Садржај предмета Основни појмови, ентропија, особине и јединице, ентропија сложеног система, условна ентропија, информација, ентропија писаног текста, системи идентификације елемената скупа, извори инфор-мација, алфабет, дискретни извори информација, ентропија извора, особина Е, Shannon-ова теорема о кодирању, Shannon-Fano и Huffman-ови кодови, канали за пренос информација, дискретни канали са и без шума, капацитет канала, Shannon-ове теореме о кодирању уз присуство грешака, кодови са откривањем и исправљањем грешака, minimum distance кодови, класификација кодова, линеарни кодови, Hamming-ови кодови, Golay кодови, Reed-Muller кодови, коначна поља и циклични кодови, BCH кодови, Reed-Solomon кодови. |
|||||||
|
Литература 1. S. Roman, Coding and Information Theory, Springer-Verlag, New York. 1992. 2. S. Roman, Introduction to Coding and Information Theory, Springer-Verlag, New York. 1997. 3. P. Garrett, Mathematics for Coding Theory, Prentice-Hall Publ. Comp., 2004. |
|||||||
|
Број часова активне наставе |
Остали часови |
||||||
|
Предавања: 2 |
Вежбе: 2 |
Други облици наставе: |
Студијски истраживачки рад:
|
||||
|
Методе извођења наставе На предавањима се користе класичне методе наставе уз коришћење пројектора. На вежбама се практично реализују изложени принципи и анализирају типични проблеми и њихова решења. Знање студената се тестира преко израде домаћих задатака и кроз два колоквијума, где се путем решавања задатака утврђује како степен усвојених теоријских знања, тако и вештина њихове примене. На завршном усменом испиту се проверава свеобухватно разумевање изложеног градива. |
|||||||
|
Оцена знања (максимални број поена 100) |
|||||||
|
Предиспитне обавезе |
поена |
Завршни испит |
поена |
||||
|
активност у току предавања |
5 |
писмени испит |
|
||||
|
домаћи задаци |
10 (5x2) |
усмени испт |
45 |
||||
|
колоквијум-и |
40 (2x20) |
.......... |
|
||||
|
семинар-и |
|
|
|
||||
|
|
|||||||
|
|
|||||||