Табела 5.2 Спецификација предмета
Студијски програм/студијски програми : Математика, Информатика |
|||||||
Врста и ниво студија: Дипломске академске студије |
|||||||
Назив предмета: Математичка логика |
|||||||
Наставник (Презиме, средње слово, име): Павловић С. Владимир |
|||||||
Статус предмета: изборни |
|||||||
Број ЕСПБ: 7 |
|||||||
Услов: нема |
|||||||
Циљ предмета Упознавање са основним концептима формалне логике, са исказним и предикатским рачуном, са применама формалне логике, као и са некласичним логикама. |
|||||||
Исход предмета Студент треба да усвоји формални начин размишљања, да овлада основним техникама рада са сим-боличким логичким изразима, да буде у стању да самостално изводи формалне логичке доказе, да разуме и научи основне резултате формалне логике и како се они практично примењују. |
|||||||
Садржај предмета Почеци формалне логике: Аристотелова силогистика, математичка логика, формалне теорије, семантика и синтакса. Исказна логика: искази, логички везници, исказне формуле, истинитосна вредност, задовољивост, таутологије и контрадикције, логички закони, нормалне форме, семантичке последице, формална доказивост, исказни рачун, синтаксичке последице, потпуност исказног рачуна. Предикатска логика: предикати, квантификатори, везане и слободне променљиве, језик предикатске логике, терми, предикатске формуле, интерпретација, модел, задовољивост, ваљане формуле, формална доказивост, предикатски рачун, потпуност предикатског рачуна. Примене логике: вештачка интелигенција, аутоматско доказивање теорема, резолуција, Davis-Putnam процедура. Некласичне логике: интуиционистичка логика, модална логика, више-вредносне логике, фази логика. |
|||||||
Литература 1. С. Милић, Елементи математичке логике и теорије скупова, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Нови Сад, 1981. 2. Б. Шешеља и А. Тепавчевић, Алгебра 1, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Нови Сад, 2000. 3. S. Burris, Logic for Mathematics and Computer Science, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, 1998. |
|||||||
Број часова активне наставе |
Остали часови |
||||||
Предавања: 3 |
Вежбе: 2 |
Други облици наставе: |
Студијски истраживачки рад:
|
||||
Методе извођења наставе На предавањима се користе класичне методе наставе уз коришћење видео пројектора и интеракцију са студентима. На вежбама се практично реализују изложени принципи и анализирају типични про-блеми и њихова решења. Знање студената се тестира преко домаћих задатака и колоквијума, где се путем решавања задатака утврђује како степен усвојених теоријских знања, тако и вештина њихове примене. На завршном усменом испиту се проверава свеобухватно разумевање изложеног градива. |
|||||||
Оцена знања (максимални број поена 100) |
|||||||
Предиспитне обавезе |
поена |
Завршни испит |
поена |
||||
активност у току предавања |
5 |
писмени испит |
|
||||
домаћи задаци |
10 (5x2) |
усмени испт |
45 |
||||
колоквијум-и |
40 (2x20) |
.......... |
|
||||
семинар-и |
|
|
|
||||
|
|||||||
|
|||||||