Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Математика, Информатика

Врста и ниво студија: Основне академске студије

Назив предмета: И111, M110 - Дискретне структуре

Наставник (Презиме, средње слово, име): Ћирић М. Душан

Статус предмета: обавезан

Број ЕСПБ: 7

Услов: нема

Циљ предмета

Упознавање са основним концептима исказне и предикатске логике, основним техникама доказива-ња математичких тврђења, основним дискретним структурама - скуповим, релацијама, функцијама, графовима, низовима, матрицама итд, и основним техникама нумерисања и пребројавања објеката.

Исход предмета

Студенти треба да науче да користе логички исправне форме закључивања, избегну опште грешке у закључивању, да користе основне технике доказивања, да раде са симболичким изразима као са кон-кретним објектима, да раде са скуповима, релацијама, функцијама, графовима и другим дискретним структурама, да овладају основним техникама пребројавања, да усвоје алгоритамски начин размиш-љања, и да науче да практично примене основне концепте и резултате дискретне математике.

Садржај предмета

Исказна логика: искази, логички везници, исказне формуле, логичка еквивалентност, таутологије и контрадикције, логичка аргументација, правила закључивања, грешке у закључивању. Предикатска логика: предикати, квантификатори, логичка аргументација са квантификаторима. Технике дока-зивања: методе доказивања, директни и индиректни докази, грешке у доказивању, стратегије дока-зивања, резоновање унапред и уназад, математичка индукција, рекурзивне дефиниције, структурна индукција. Скупови: задавање скупова, једнакост и инклузија, скуповне операције, уређене n-торке, Декартов производ. Релације: задавање релација, графови, операције са релацијама, релације екви-валенције, партиције скупа, уређени скупови. Функције: кореспонденције и функције, бијекције, инверзна функција, операције, низови и матрице. Кардинали и пребројавање: кардиналност скупа, коначни и бесконачни скупови, пребројиви и непребројиви скупови, принципи пребројавања, уређе-ни и неуређени избори елемената, пермутације, принцип укључења-искључења.

Литература

1.       S. S. Epp, Discrete Mathematics with Applications, Thomson - Brooks/Cole, 2004.

2.       K. H. Rosen, Discrete Mathematics and Its Applications, Mc Graw Hill, 2003.

3.       James A. Anderson, Diskretna matematika sa kombinatorikom, Računarski fakultet, Beograd, i CET, Beograd, 2005.

4.      Branimir Šešelja i Andreja Tepavčević, Algebra I, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet,  Novi Sad, 2000.

Број часова  активне наставе

Остали часови

Предавања:

2

Вежбе:

2

Други облици наставе:

Студијски истраживачки рад:

Методе извођења наставе

На предавањима се користе класичне методе наставе уз коришћење видео пројектора и интеракцију са студентима. На вежбама се практично реализују изложени принципи и анализирају типични про-блеми и њихова решења. Знање студената се тестира преко домаћих задатака и колоквијума, где се путем решавања задатака утврђује како степен усвојених теоријских знања, тако и вештина њихове примене. На завршном усменом испиту се проверава свеобухватно разумевање изложеног градива.

Оцена  знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност у току предавања

5

писмени испит

 

домаћи задаци

10 (5x2)

усмени испт

45

колоквијум-и

40 (2x20)

..........

 

семинар-и