Табела 5.2 Спецификација предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика

Врста и ниво студија: Основне академске

Назив предмета: И122 - Дискретне структуре 2

Наставник (Презиме, средње слово, име): Стевановић П. Драган

Статус предмета: обавезан

Број ЕСПБ: 7

Услов: Дискретне структуре

Циљ предмета

Упознавање са методима пребројавања, релацијама и графовима.

Исход предмета

На крају курса студент треба да овлада основним концептима комбинаторике, теорије графова и дискретне вероватноће, да буде оспособљен да у решавању разних конкретних проблема употреби идеје и резултате из ових области, а посебно да употреби разне технике пребројавања, комбина-торне и графовске алгоритме.

Садржај предмета

Теоријска настава

Принципи пребројавања, уређени избори елемената, пермутације, неуређени избори елемената, биномни коефицијенти, генерисање пермутација и комбинација, принцип укључења-искључења и примене, рекурентне релације, решавање рекурентних релација, подели-и-покори алгоритми, функције генератрисе, партиције природних бројева, Каталанови бројеви, графови, представљање графова, изоморфизам, повезаност, бипартитни графови, Ојлерови и Хамилтонови графови, бојење графова, стабла и њихове примене, број разапињућих стабала, минимална разапињућа стабла, дискретна вероватноћа, теорија вероватноће, очекивана вредност и варијанса.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Прати теоријску наставу кроз решавање теоријских задатака и упознавање са рачунарским програмима из ове области (newGRAPH).

Литература

1.       Kenneth Rosen, Discrete Mathematics with its Applications, McGraw Hill, 2003.

2.      Д.Стевановић, М.Ћирић, С.Симић, В.Балтић, Дискретна математикаОснови комбинаторике и теорије графова, Друштво математичара Србије, Београд, 2007.

Број часова активне наставе

Остали часови

Предавања:

2

Вежбе:

2

Други облици наставе:

Студијски истраживачки рад:

 

Методе извођења наставе

На предавањима се користе класичне методе наставе уз коришћење видео пројектора и интеракцију са студентима. На вежбама се практично реализују изложени принципи и анализирају типични про-блеми и њихова решења. Знање студената се тестира преко семинарских радова, и завршног пис-меног и усменог испита, где се проверава како степен усвојених теоријских знања и свеобухватно разумевање изложеног градива, тако и вештина њихове примене.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност у току предавања

5

писмени испит

35

практична настава

5

усмени испт

35

колоквијум-и

 

..........

 

семинар-и

20