Табела 5.2 Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми : Информатика
Врста и ниво студија: Основне академске
Назив предмета: И122 - Дискретне структуре 2
Наставник (Презиме, средње слово, име): Стевановић П. Драган
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 7
Услов: Дискретне структуре
Циљ предмета Упознавање са методима пребројавања, релацијама и графовима.
Исход предмета На крају курса студент треба да овлада основним концептима комбинаторике, теорије графова и дискретне вероватноће, да буде оспособљен да у решавању разних конкретних проблема употреби идеје и резултате из ових области, а посебно да употреби разне технике пребројавања, комбина-торне и графовске алгоритме.
Садржај предмета Теоријска настава Принципи пребројавања, уређени избори елемената, пермутације, неуређени избори елемената, биномни коефицијенти, генерисање пермутација и комбинација, принцип укључења-искључења и примене, рекурентне релације, решавање рекурентних релација, подели-и-покори алгоритми, функције генератрисе, партиције природних бројева, Каталанови бројеви, графови, представљање графова, изоморфизам,  повезаност, бипартитни графови, Ојлерови и Хамилтонови графови, бојење графова, стабла и њихове примене, број разапињућих стабала, минимална разапињућа стабла, дискретна вероватноћа, теорија вероватноће, очекивана вредност и варијанса. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Прати теоријску наставу кроз решавање теоријских задатака и упознавање са рачунарским програмима из ове области (newGRAPH).
Литература 1. Kenneth Rosen, Discrete Mathematics with its Applications, McGraw Hill, 2003. 2. Д.Стевановић, М.Ћирић, С.Симић, В.Балтић, Дискретна математика—Основи комбинаторике и теорије графова, Друштво математичара Србије, Београд, 2007.
Број часова  активне наставе					Остали часови
Предавања: 2	Вежбе: 2	Други облици наставе:		Студијски истраживачки рад:
Методе извођења наставе На предавањима се користе класичне методе наставе уз коришћење видео пројектора и интеракцију са студентима. На вежбама се практично реализују изложени принципи и анализирају типични про-блеми и њихова решења. Знање студената се тестира преко семинарских радова, и завршног пис-меног и усменог испита, где се проверава како степен усвојених теоријских знања и свеобухватно разумевање изложеног градива, тако и вештина њихове примене.
Оцена  знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе			поена	Завршни испит		поена
активност у току предавања			5	писмени испит		35
практична настава			5	усмени испт		35
колоквијум-и				..........
семинар-и			20