ДОДАТАК ДИПЛОМИ

 

 

 

 

 

Додатак дипломи

Овај додатак дипломи следи модел који је разрадила Европска Комисија, Савет Европе и УНЕСКО/ЦЕПЕС. Сврха додатка је да обезбеди довољно независних података да би се побољшало међународно признавање и фер академско признавање квалификације (диплома, степен, цертификат, итд.). Обликован је тако да омогући опис природе, нивоа, повезаности, садржаја и статуса студија који је похађан и успешно завршен од стране лица наведеног на оригиналу документа коме је овај додатак придодат. Додатак је ослобођен било каквих вредносних процена, изјава о еквивалентности или сугестија о признавању. Информације морају бити наведене у свих осам поглавља. Тамо где нема података, треба дати објашњење о разлогу зашто их нема.

 

1. ПОДАЦИ О НОСИОЦУ КВАЛИФИКАЦИЈЕ

1.1 Презиме:

XXX

 

1.2 Име:

XXX

 

1.3 Датум рођења:

16.06.1989.

 

1.4 Идентификациони
      број студента:

ЈМБГ:

1/08

1

6

0

6

9

8

9

8

0

5

0

1

3

2. ПОДАЦИ О КВАЛИФИКАЦИЈИ:

2.1 Назив квалификације и (ако је применљиво) стечено звање:

Физичар

 

2.2 Главна област (или област) студија:

Физика

 

2.3 Назив и статус институције која издаје диплому (на изворном језику):

Универзитет у Нишу

Природно-математички факултет

Државна институција

 

2.4 Назив институције која организује студије (уколико се разликује од 2.3) на изворном језику:

Нема разлике

 

2.5 Језик на коме се одржава настава/испити:

Српски

3. ПОДАЦИ О НИВОУ КВАЛИФИКАЦИЈЕ:

3.1 Ниво квалификације:

I степен студија

   Основне академске студије

 

 

3.2 Званична дужина трајања студија:

3 године, односно 6 семестара,
односно остварених 180 ЕСПБ бодова

3.3 Услови уписа:

Завршена четворогодишња средња школа и

положен пријемни испит.

 пријемни испит из географије

4. ПОДАЦИ О САДРЖАЈУ И ПОСТИГНУТИМ
РЕЗУЛТАТИМА:

4.1 Начин студирања:

 редовне студије

 

4.2 Захтеви студијског програма:

Минимум 180 ЕСПБ бодова и извршене све обавезе утврђене студијским програмом, који укључује: опште образовне предмете (25%), стручно-апликативне предмете (27%), теоријско-методолошке предмете (17%) и научно стручне предмете (31%). Физичар је остварио 180 ЕСПБ бодова полагањем обавезних предмета (80% ЕСПБ) и изборних предмета (20% ЕСПБ).

Физичар је оспособљен за учешће у образовно-васпитним процесима и примену знања из области физике у истраживачким установама и привреди. Оспособљен је и за наставак школовања на дипломским академским студијама.

4.3 Видети следећу страну

4.4 Начин оцењивања и дистрибуција оцена:

Оцене

Класификација

Дистрибуција
оцена

10

А

Одличан-изузетан

20

9

Б

Одличан

3

8

Ц

Врло добар

1

7

Д

Добар

1

6

Е

Довољан

-

5

Ф

Недовољан

 

 Најмања позитивна оцена је 6, а највећа 10. Осим ове шеме може се користити и (положио/није положио).

 

4.5 Општа класификација квалификације
(
на изворном језику):

Одличан - изузетан

 

 5. ПОДАЦИ О НАМЕНИ КВАЛИФИКАЦИЈЕ:

5.1 Приступ даљим студијама:

II степен студија

Дипломске академске студије (120 ЕСПБ)

 

5.2 Професионални статус (ако је применљиво):

Физичар је оспособљен за учешће у образовно-васпитним процесима и примену знања из области физике у истраживачким установама и привреди. Оспособљен је и за наставак школовања на дипломским академским студијама.

6. ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ:

6.1 Додатне информације

1. Додатне информације о институцији (Сертификат):

 

 

2. Додатне информације о имаоцу дипломе:
а) Упис после завршене средње школе:

Средње образовање: Гимназија „Бора Станковић” у Нишу– природни смер у трајању од 4 године; Завршио школске: 2008. године;
   Успех: 40 поена.
Пријемни испит: из
физике

   Успех: 58 поена.
Укупан број поена за упис: 98.

На основу успеха из средње школе (мин. 16 поена, маx. 40 поена) и успеха на пријемном испиту (маx. 60 поена), прави се ранг листа у оквиру квоте за упис. Упис се врши на основу ранг листе за упис.

б) Прелаз са другог факултета (високе школе):

Назив и место факултета:
-

ц) Упис после завршене више/високе школе:

Назив и место више/високе школе:
-

д) Постигао успех на студентским такмичењима у знању:

Р. бр.

Такмичење

Предмет

Место

1.

Приматијада 2010/11. године

физика

ИИ

2.

-

-

-

е) Остале активности

-

 

6.2 Извори додатних информација

Wеb сајт Факултета www.pmf.ni.ac.yu

2. О кандидату:

Студентска служба Природно-математичког факултета

3. Информације о наставном плану и програму (студијском програму):

Информатор Природно-математичког факултета у Нишу, за школску 2008/09. годину

WEB страна Факултета

www.pmf.ni.ac.yu

 

1. О институцији:

 

7. ОВЕРА ДОДАТКА ДИПЛОМИ

Додатак дипломи важи само уз оригинал дипломе бр. __1_____ издате од
Универзитета у Нишу, Природно-математички факултет

 

 

7.1 Број:

 

Датум:

 

 

7.3 Одговорно лице:

 

 

 

 1

 

 30.09.2011.

 

 

Декан Природно-математичког факултета:
Проф.др Мирослав Ћирић

 

Ректор Универзитета у Нишу: Проф.др Радослав Бубањ

 

 

7.2 Потпис:

 

 

 

1) 

2) 

 

1) 

 

 

 

7.4 М.П.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2) 

 

 

1) 

2) 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 4.3 Детаљи програма (нпр. модули и јединице...) и постигнуте оцене:

Шифра

Предмет

Настава

Испит

Наставник

Ознака

семестар

фонд
часова

пол./приз.

оцена

ЕСПБ

Ф-101

Механика

1

4+2+4

Пол.

10

10

Павловић Томислав

     О

М-01

Математика 1

1

3+3

Пол.

10

8

Живковић-Златановић  Снежана

О

Ф-102

Метрологија и обрада резултата мерења

1

2+2

Пол.

8

6

Павловић Зоран

О

И021

Основи рачунарства

1

2+0+2

Пол.

10

6

Тасић Милан

О

Ф-103

Термодинамика и молекуларна физика

2

4+2+4

Пол.

10

10

Павловић Томислав

О

М-02

Математика 2

2

3+3

Пол.

10

8

Живковић-Златановић  Снежана

О

Х-144

Хемија

2

3+3

Пол.

10

7

Граховац Зора

О

О-05Ф

Енглески језик 2

2

3+0

Пол.

10

5

Милетић Соња

И

Ф-104

Електромагнетизам

3

4+2+4

Пол.

10

10

Димитријевић Предраг

О

М-03

Математика 3

3

3+3+0

Пол.

10

8

Илић Дејан

О

Ф-105

Основи математичке физике

3

4+3+0

Пол.

10

7

Ђорђевић Горан

О

Ф-116

Физички извори штетности

3

3+0

Пол.

10

8

Весић Драгољуб

И

Ф-106

Оптика

4

4+2+4

Пол.

9

10

Димитријевић Предраг

О

Ф-107

Основи теоријске механике

4

2+2

Пол.

10

6

Гајић Драган

О

Ф-108

Физичка електроника

4

3+1+2

Пол.

9

6

Конкурс 1

О

Ф-117

Физика околине

4

2+0

Пол.

10

5

Нешић Љубиша

И

Ф-109

Основи статистичке физике

5

3+2

Пол.

10

6

Радовић Миодраг

О

Ф-110

Основи атомске и молекуларне физике

5

3+2+2

Пол.

9

6

Манчев Иван

О

Ф-111

Експерименталне методе у физици

5

2+0+2

Пол.

10

6

Марковић Видосав

О

Ф-119

Теорија релативности

5

2+2

Пол.

10

6

Нешић Љубиша

И

И022

Програмирање

5

2+1+1

Пол.

10

6

Станковић Миомир

И

Ф-112

Основи електродинамике

6

3+2

Пол.

10

6

Стевановић  Љиљана

О

Ф-113

Основи квантне механике

6

3+2

Пол.

9

6

Николић Мирослав

О

Ф-114

Основи физике чврстог стања

6

2+1+1

Пол.

10

6

Чабрић Бранислав

О

Ф-115

Нуклеарна физика

6

2+2

Пол.

10

6

Весић  Драгољуб

О

Ф-122

Увод у космологију

6

2+2

Пол.

10

6

Ђорђевић Горан

И

 

НАПОМЕНА:
пол. – положен испит; приз. – признат испит; О – обавезан предмет; И – изборни предмет.

 

Процена оптерећења

1

 семестар

2

 семестар

3

 семестар

4

 семестар

5

семестар

6

семестар

укупно

 

Број часова

Недељно: 11 часова предавања и 13 часова вежби

 

Укупно: 165 часова предавања и 195 часова вежби

Недељно: 13 часова предавања и 12 часова вежби

 

Укупно: 195 часова предавања и 180 часова вежби

Недељно: 14 часова предавања и 12 часова вежби

 

Укупно: 210 часова предавања и 180 часова вежби

Недељно: 11 часова предавања и 11 часова вежби

 

Укупно: 165 часова предавања и 165 часова вежби

 

Недељно: 12 часова предавања и 12часова вежби

 

Укупно: 180 часова предавања и 180 часова вежби

Недељно: 12 часова предавања и 10 часова вежби

 

Укупно: 180 часова предавања и 150 часова предавања

Укупно:

1095 часова предавања

1050 часова вежби

 

2145 часова активне наставе

 

 

Број испита

4

4

4

4

5

5

26

 

Број ЕСПБ бодова

30

30

33

27

30

30

180

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Шема система високог образовања у Републици Србији     Начин оценивања и показатељ дистрибуције оцена

Оцене

Класификација

% укупног броја поена

10

А

Одличан-изузетан

95-100

9

Б

Одличан

85-94

8

Ц

Врло добар

75-84

7

Д

Добар

65-74

6

Е

Довољан

55-64

5

Ф

Недовољан

до 54

  

 

 

 


 8. ПОДАЦИ О СИСТЕМУ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

8.1. Врсте институција и њихов статус

Делатност високог образовања обављају следеће високошколске установе:

·УниверзитетУниверзитет је самостална високошколска установа која у обављању делатности обједињује образовни и научноистраживачки, стручни, односно уметнички рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања. Универзитет може остварити све врсте и нивое студија. Високошколска установа има статус универзитета ако остварује академске студијске програме на свим нивоима студија, у оквиру најмање три поља (природно-математичке, друштвено-хуманистичке, медицинске, техничко-технолошке науке и уметност) и три области (које ће у оквиру наведених поља утврдити Национални савет). Изузетно, универзитет се може основати у пољу уметности, ако има сва три нивоа студија из најмање три области уметности.

·Факултет, односно уметничка академија, у саставу универзитетаФакултет, односно уметничка академија, јесте високошколска установа, односно високошколска јединица у саставу универзитета, која остварује академске студијске програме и развија научноистраживачки, стручни, односно уметнички рад у једној или више области. Факултет, односно уметничка академија, може остваривати и струковне студијске програме. Факултет, односно уметничка академија, у правном промету наступа под називом универзитета у чијем је саставу и под својим називом, у складу са статутом универзитета.

·Академија струковних студијаАкадемија струковних студија је самостална високошколска установа која у обављању делатности обједињује образовни, истраживачки, стручни и уметнички рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања. Академија струковних студија може остваривати основне струковне студије и специјалистичке струковне студије. Високошколска установа има статус академије струковних студија ако остварује најмање пет акредитованих студијских програма струковних студија из најмање три поља.

·Висока школа - Висока школа је самостална високошколска установа која остварује академске основе, специјалистичке и дипломске академске студије из једне или више области.

·Висока школа струковних студија - Висока школа струковних студија је самостална високошколска установа која остварује основне струковне и специјалистичке струковне студије из једне или више области.

Наведене установе имају својство правног лица. Наведене установе су самосталне високошколске установе, осим факултета и уметничких академија.

8.2. Врсте и нивои студија

Делатност високог образовања остварује се кроз академске и струковне студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања.

На академским студијама изводи се академски студијски програм, који оспособљава студенте за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа.

На струковним студијама изводи се струковни студијски програм, који оспособљава студенте за примену знања и вештина потребних за укључивање у радни процес.

Студије првог степена су:

1)  основне академске студије;

2)  основне струковне студије.

Студије другог степена су:

1)  Дипломске академске студије – мастер;

2)  Специјалистичке струковне студије;

3)  Специјалистичке академске студије

Студије трећег степена су докторске академске студије.

8.3. Акредитација

Акредитацијом се утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде које је утврдио Национални савет и да високошколска установа има право на издавање јавних исправа у складу са Законом о високом образовању.

У поступку акредитације високошколске установе утврђује се да ли установа испуњава и одговарајуће услове који су, по Закону о високом образовању, предвиђени за дате установе које обављају високошколску делатност.

У поступку акдредитације студијског програма утврђује се и да ли су испуњени услови за увођење тог програма, у складу са законом.

Поступак акредитације спроводи се на захтев Министарства, оснивача, односно саме високошколске установе.

У поступку акредитације Комисија за акредитацију и проверу квалитета:

1.  издаје уверење о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма;

2.  упућује високошколској установи акт упозорења, којим се указује на недостатке у погледу испуњења услова, квалитета рада високошколске установе, односно студијског програма, и оставља рок за отклањање наведених недостатака, с тим што по истеку тог рока одлучује о захтеву;

3.  доноси решење којим се одбија захтев за акредитацију.

У поступку одлучивања о  акредитацији Комисија узима у обзир резултате вредновања квалитета и резултате самовредновања по критеријумима Закона о високом образовању.

Ако Комисија донесе решење којим се одбија захтев за акредитацију, оснивач односно високошколска установа, може у року од 30 дана од дана пријема решења уложити жалбу Националном савету.

Против решења Националног савета по жалби не може се водити управни спор.

Оснивач, односно високошколска установа има право да понови захтев за акредитацију по истеку рока од годину дана од дана доношења решења којим се одбија захтев за акредитацију.

Високошколска установа може почети са радом и обављати делатности по добијању дозволе за рад.

Дозволу за рад издаје Министарство, на захтев високошколске установе, а на територији Аутономне покрајине Војводине, дозволу издају њени органи надлежни за поверене послове.

8.4. Организација студија

8.4.1. Основне студије

Основне студије организују све високошколске установе предвиђене Законом о високом образовању.

Основне академске студије трају три до четри године.

Основне струковне студије трају три године.

Студијским програмом основних и специјалистичких студија може бити предвиђен завршни рад.

Лице које заврши основне академске студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена академских студија из одговарајуће области – бацхелор.

Лице које заврши основне струковне студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена струковних студија из одговарајуће области – бацхелор апплy.

8.4.2. Дипломске академске студије – мастер

Дипломске академске студије могу да организују Универзитет, факултет и висока школа.

Дипломске академске студије трају једну или две године у зависности од трајања основних академских студија.

Студијски програм дипломских академских студија садржи обавезу израде завршног рада.

Лице које заврши дипломске мастер студије стиче академски назив дипломирани, са назнаком звања другог степена дипломских академских студија из одговарајуће области – мастер.

8.4.3. Интегрисане студије (програм у једном циклусу)

Одређени академски студијски програми могу се организовати интегрисано у оквиру основних академских и дипломских академских студија – мастер.

Академски студијски програми из медицинских наука могу се организовати интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија, са укупним обимом од највише 360 ЕСПБ бодова.

8.5. Докторске студије

Докторске студије могу да организују универзитети и факултети.

Докторске студије трају најмање три године уз претходно трајање основних и дипломских академских студија од најмање пет година.

Докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских студија, осим доктората уметности који је уметнички пројекат.

Изузетно, докторат наука може да стекне лице са завршеним студијама медицине и завршеном специјализацијом, на основу одбрањене дисертације засноване на радовима објављеним у врхунским светским часописима.

8.6. Систем оцењивања

Успешност студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима.

Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена.

Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена.

Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 до 10 и положио/није положио.

Високошколска установа може прописати и други, ненумерички начин оцењивања, утврђивањем односа ових оцена са оценама од 5 до 10.

Општим актом високошколске установе ближе се уређује начин полагања испита и оцењивање на испиту.

8.7. Формални услови за наставак високог образовања

Кандидат за упис на студије првог степена полаже пријемни испит или испит за проверу склоности и способности, у складу са општим актом самосталне високошколске установе.

Редослед кандидата за упис на студије првог степена утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутог на пријемном испиту, односно испиту за проверу склоности и способности. Кандидат који има положену општу матуру не полаже пријемни испит. Уместо пријемног испита овом кандидату вреднују се резултати опште матуре, у складу са општим актом самосталне високошколске установе.

Самостална високошколска установа може кандидата са положеном стручном, односно уметничком матуром, уместо пријемног испита, упутити на полагање одређених предмета опште матуре.

На основу критеријума из конкурса, самостална високошколска установа сачињава ранг листу пријављених кандидата.

Право уписа на студије првог степена стиче кандидат који је на ранг листи рангиран у оквиру броја студената предвиђених конкурсом.

Студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе, лице које има стечено високо образовање на студијама првог степена и лице коме је престао статус студента у складу са општим актом самосталне високошколске установе, на лични захтев.

На студије другог и трећег степена кандидат се уписује под условима, на начин и по поступку утврђеном општим актом и конкурсом самосталне високошколске установе.

8.8. Национални извори информација

·Министарство просвете и спорта,

Немањина 22-26, 11000 Београд, Република Србија;

Телефон: +381-11-363-13-68, Фаx: +381-11-361-65-14;

wеб: www.мпс.ср.гов.yу