Прилог 8.1. - Статут (део који се односи на докторске студије)

Статут факултета у којем су у општим цртама дефинисане докторске студије налази на сајту Природно-математичког факултета у Нишу, на адреси http://www.pmf.ni.ac.yu/pmf/o_fakultetu/dokumenta/STATUT%20PMF.pdf

Део који се односи на докторске студије следи у даљем тексту:

Члан 56.

У прву годину докторских студија може се уписати лице које има:

1. завршене дипломске академске студије, са најмање 300 ЕСПБ бодова и укупном просечном оценом најмање 8 на основним академским и дипломским академским студијама; или

2. академски степен магистра наука, ако не пријави докторску дисертацију, у складу с одредбом члана 128. Закона о високом образовању.

3. завршене четворогодишње студије према студијском програму донешеном до ступања на снагу Закона и овог Статута, уколико је на овим студијама остварио просечну оцену најмање 8.

4. завршене специјалистичке академске студије, или специјалистичке студије према студијском програму донешеном до ступања на снагу Закона и овог Статута.

Студијским програмом докторских студија предвиђају се дипломске академске студије, односно научно подручје из којег је стечен академски степен магистра наука из става 1. овог члана.

Општим актом факултета може се предвидети да се део студијског програма специјалистичких академских студија признаје за део студијског програма докторских студија.

Редослед кандидата за упис у прву годину докторских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним и дипломским академским студијама, на начин предвиђен општим актом Факултета.

Члан 63.

Основне академске студије имају од 180 до 240 ЕСПБ бодова.

Основне струковне студије имају 180 ЕСПБ бодова.

Специјалистичке струковне студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова.

Специјалистичке академске студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова када су претходно завршене дипломске академске студије.

Дипломске академске студије имају:

1. најмање 60 ЕСПБ бодова, када је претходно остварен обим основних академских студија од 240 ЕСПБ бодова;

2. најмање 120 ЕСПБ бодова када је претходно остварен обим основних академских студија од 180 ЕСПБ бодова.

Докторске студије имају:

најмање 180 ЕСПБ бодова, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и дипломским академским студијама.

Одређени академски студијски програми могу се организовати интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија.

Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова.

Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године.

Укупно ангажовање студента састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари и др.), самосталног рада, колоквијума, испита, израде завршних радова и других видова ангажовања.

Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току школске године, нити већи од 28 часова недељно на студијама првог степена, односно највише 24 часа недељно на студијама другог степена.

У интегрисаним студијским програмима, укупан број часова активне наставе у просеку не може бити већи од 26 часова недељно.

Изузетно, укупан број часова активне наставе може бити већи од максимума из става 5. и 6. овог члана када је студијским програмом предвиђен повећан број часова практичне и теренске наставе.

Предмети из става 1. овог члана по правилу су једносеместрални, тако да збир од 30 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једног семестра.

Изузетно, настава се може организовати и у краћем времену, у блоковима, чије се појединачно трајање утврђује студијским програмом, при чему њено укупно годишње трајање износи 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите.

1.5. Докторска дисертација

Члан 79.

Докторска дисертација представља завршни део студијског програма докторских студија и резултат је оригиналног научног рада докторанта у одговарајућој научној области, којим се дају нови научни резултати и доприноси развоју научне мисли.

Право да брани докторску дисертацију има лице које је остварило онолики број ЕСПБ бодова који заједно са бројем бодова којима се исказује докторска дисертација чини укупно 180 ЕСПБ бодова на докторским студијама.

Члан 80.

Кандидат подноси пријаву докторске дисертације која садржи образложење теме и биографију кандидата са библиографијом.

На основу пријаве из става 1. овог члана Наставно-научно веће Факултета, на предлог Већа одговарајућег одсека образује комисију за оцену подобности теме и кандидата за израду докторске дисертације.

Комисија за оцену подобности теме и кандидата састоји се од најмање три наставника или истраживача у одговарајућем научном звању, од којих најмање један није у радном односу на Факултету.

Комисија из става 2. овог члана је дужна да сачини извештај и поднесе га Наставно-научном већу у року од 45 дана од дана именовања.

Након поднетог извештаја од стране комисије из става 2. овог члана Наставно-научно веће може прихватити извештај и одобрити рад на изради докторске дисертације или пак, одбити захтев кандидата за израду докторске дисертације са предложеном темом.

Уколико Наставно-научно веће прихвати извештај из претходног става и одобри израду докторске дисертације истом одлуком одређује кандидату, на његов предлог, ментора из реда наставника или истраживача у одговарајућем научном звању.

Одлука Наставно-научног већа о прихватању предложене теме, заједно са извештајем комисије за оцену подобности теме и кандидата доставља се Универзитету у циљу добијања сагласности.

Захтев за давање сагласности из претходног става овог члана подноси Факултет.

По добијању сагласности кандидат стиче право на израду докторске дисертације.

Члан 81.

Кандидат брани докторску дисертацију у року од 5 година од дана одобравања теме.

Факултет може одобрити кандидату, на његов захтев, продужење рока за одбрану докторске дисертације највише за једну календарску годину под условом да је продужетак изазван објективним разлозима (болешћу која је дужа од 6 месеци, породиљским одсуством, служењем војног рока и слично).

Одлуку о продужењу рока из става 2. овог члана доноси Наставно-научно веће Факултета.

Члан 82.

Веће Факултета, након разматрања предлога већа одсека, образује комисију за оцену и одбрану урађене докторске дисертације.

Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације састоји се од најмање три наставника и истраживача у одговарајућим истраживачким звањима, од којих најмање један није у радном односу на Факултету.

Веће Факултета одлучује о захтеву за одбрану докторске дисертације на предлог комисије за оцену и одбрану докторске дисертације.

Веће Факултета именује комисију за оцену и одбрану докторске дисертације најкасније у року од 30 дана од дана подношења захтева за одбрану.

Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације је дужна да достави реферат Већу Факултета са предлогом најкасније у року од 60 дана од дана именовања.

Извештај комисије и урађена докторска дисертација ставља се на увид јавности 15 дана у библиотеци Факултета.

Веће Одсека разматра Извештај и евентуалне приговоре и предлог одлуке доставља Већу Факултета.

По пријему реферата Факултет доставља захтев Универзитету у Нишу за давање сагласности на извештај о урађеној докторској дисертацији.

Члан 83.

Урађена докторска дисертација се предаје у десет примерака.

Члан 84.

По добијеној сагласности Универзитета, одређује се, у договору са члановима комисије и кандидатом, датум и време одбране докторске дисертације.

О дану и часу одбране докторске дисертације обавештава се јавност путем средстава информисања, најмање 5 дана пре одбране.

Члан 85.

Одбрана докторске дисертације је јавна.

Члан 86.

По завршеној одбрани докторске дисертације комисија утврђује: да ли је кандидат «одбранио докторску дисертацију» или «није одбранио докторску дисертацију». Одбрана се закључује јавним саопштењем оцене од стране председника комисије одмах после оцењивања. О одбрани докторске дисертације се саставља записник који потписују сви чланови комисије.

Члан 87.

Одбраном дисертације стиче се право на промоцију у научни назив доктора наука.

Промоцију у научни назив доктора наука обавља ректор Универзитета.

Поступак свечане промоције у назив доктора наука уређује се актом Универзитета.

Члан 88.

Диплома о научном називу доктора наука оглашава се ништавном ако се утврди да докторска дисертација није резултат оригиналног научног рада докторанта.

Поступак поништавања научног назива доктора наука обавља се сагласно одредбама Закона и Статута Универзитета.