СТАНДАРД 4 : КВАЛИТЕТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Квалитет студијског програма обезбеђује се кроз праћење и проверу његових циљева, структуре, радног оптерећења студената, као и кроз осавремењивање садржаја и стално прикупљање информација о квалитету програма од одговарајућих организација из окружења.

    Природно-математички факултет у Нишу је акредитовао 2014. године, 20 студијских програма сва три нивоа образовања.
     Уверење о акредитацији студијских програма доступно је на сајту Факултета, на линку http://operator.pmf.ni.ac.rs/akreditacijaPMF2013/index.html
     Број уписаних студената за сваки акредитовани студијски програм за школске 2013/14, 2014/15 и 2015/16, приказан је у Табели 4.1.
     Процедура усвајања и одобравања студијских програма састојала се из следећих фаза: студијске програме су предлагали департмани, коначне предлоге је формирало Наставно-научно веће Факултета, а затим их је разматрало одговарајуће Научно-стручно веће Универзитета и усвојио Сенат Универзитета у Нишу. Акредитовани су следећи студијски програми:

     У периоду након акредитације од 2014. до 2016., Факултет је вршио анализу и корекцију студијских програма. У реализацију ових активности били су укључени студенти, кроз студентску евалуацију и анкетирање, и учешћем њихових представ­ника у раду Наставно-научног већа и Комисије за обезбеђење квалитета. Процењивање квалитета се вршило пре свега у погледу циљева, структуре и садржаја студијских програма, исхода учења и радног оптерећења студената.
     Исходи учења дефинисани су за сваки предмет понаособ у оквиру акредитованих студијских програма. Исходи студијских програма усклађени су са исходима учења у оквиру премета и доступни су јавности. Исходи учења су усаглашени са поступцима за проверу знања и оцењивање.
     Осмишљавање курсева и студијских програма, њихова организација, наставне методе и стратегије, као и поступци провере знања и оцењивања се вршени су приступом заснованим на исходима, чиме се студент ставља у центар наставног процеса.
     Исходе учења појединих предмета дефинишу наставници и сарадници ангажовани на предмету. Хармонизацију и надовезивање исхода учења кроз већи број предмета студијског програма врше комисије за акредитацију у оквиру департмана. Дефинисани исходи, стратегија наставе и учења која ће омогућити студентима да савладају исходе учења, методе провере постигнућа исхода учења  опредељују садржај наставног програма и његову организацију. Комисије за акредитацију и комисије за обезбеђење квалитета у светлу повратних информација, уколико је потребно, модификују садржај курса и методе провере знања.
     Процена постигнућа студената у постизању намераваних исхода учења се врши на основу личних процена студената и наставника (анкетирање), на исказима послодаваца (анкетирање), као и на квалификованости студената за упис на следећи ниво студија или запослења у струци. Процена је да Природно-математички факултет реализује планиране исходе учења. Резултати анкета показују да су послодавци задовољни запосленима, који завршавају Природно-математички факултет.
      Наставници су за сваки предмет дефинисали радно оптерећење студената кроз број сати потребних за савладавање програма. Примењена је формула за рачунање оптерећења заснована на европским стандардима. Конкретно, 1 ЕСПБ бод рачунат је као 25 сати рада. На пример, за предмет који носи 5 ЕСПБ оптерећење студената је укупно 125 сати, а ако се тај предмет реализује кроз фонд часова 2 + 2 + 0 + 0, 60 сати је проведено у настави, што оставља максимално 65 сати за учење, домаће задатке, пројекте, и читање литературе.

     На конкретном примеру једног предмета за природно-математичко научно поље и научну област Хемија дат је опис активности учења потребних за достизање очекиваних исхода учења (време проведено на активностима које директно води наставно особље, време проведено у самосталном раду, време потребно за припрему за проверу знања и време обухваћено самом провером знања), кроз удео ових активности у укупној вредности ЕСПБ за дати предмет.

     Уколико се примени правило да је 1 ЕСПБ 25 сати добија се оптерећење 197,2 ч / 25 ч = 7,9 ЕСПБ, а рачунањем да је 1 ЕСПБ 30 сати добија се оптерећење 197,2 ч / 30 ч = 6,6 ЕСПБ. Одлучено је да се предмету додели 8 ЕСПБ, што је након прикупљања повратних информација од студената и потврђено као добра процена. Процена оптерећења студената неопходног за постизање задатих исхода учења (ЕСПБ) предмет је провере, а утврђује се на основу праћења и прикупљања повратних информација од студената

Обавезе студената	Остварени поени	Сати
Предиспитне обавезе
Предавања: 4 часа недељно		4 x 15 x 45 мин = 45 ч
Вежбе: 2 часа недељно		2 x 15 x 45 мин = 22,5 ч
Лабораторијске вежбе: 1 вежба недељно	15	припрема: 1 x 15 x 1 ч = 15 ч израда: 1 x 15 x 45 мин = 11,2 ч укупно: 26,2 ч
Колоквијуми: 2 теста у трајању од по 45 минута	2 x 20 = 40	припрема: 2 x 25 ч = 50 ч израда: 2 x 45 мин = 1,5 ч укупно: 51,5 ч
Испитне обавезе
Испит (писмени и усмени део)	45	припрема: 50 ч израда: 2 ч укупно: 52 ч
Укупно	100	197,2 ч

     Анкетирањем студената о квалитету рада на појединачним предметима од студената се захтева и да изнесу резултате сопственог редовног мониторинга оптерећења.
     Унапређивање и континуирано осавремењивање постојећих студијских програма заснива се на развоју науке и новим захтевима који се постављају пред образовне профиле заступљене на Природно-математичком факултету. Наставници и сарадници Факултета су стално ангажовани у истраживањима, пројектима и сарадњи са привредом, реализују семинаре, радионице за наставнике и сараднике од стране колега из иностранства и истакнутих стручњака из привреде.
     Постигнућа дипломираних студената Факултета прате се путем анонимних и добровољних анкета. Испитаници су већином директори школа Нишa и околних градова, као и послодавци у предузећима и индустрији у којима су у највећој мери запослени дипломирани студенти Факултета. Резултати последњег анкетирања, показују да већина послодаваца ниво теоријског знања и практичних вештина оцењује високом оценом.
      На Факултету је формиран и Алумни сервис, као спона између дипломи¬раних студената и Факултета. Алумни сервис се бави одржавањем коресподенције са свршеним студентима.

    У оквиру Стандарда 4 Факултет је анализирао и квантитативно оценио следеће елементе:
     - циљеве студијског програма и њихову усклађеност са исходима учења;
     Циљеви студијских програма су јасно дефинисани и усклађени са исходима учења. Програмски исходи учења повевезани су са дескрипторима квалификација одређеног циклуса образовања.
     - методе наставе оријентисане ка учењу исхода учења;
      Методе наставе усмерене су на постизање исхода учења. Koгнитивни исходи учења (знање, разумевање, примена) остварују се кроз наставне методе: предавања, семинари, дискусије, практични исходи учења се остварују кроз лабораторијски рад, а општи исходи учења и кроз предавања и кроз лабораторијски рад.
     - систем оцењивања заснован на мерењу исхода учења;
     Систем оцењивања заснован је на мерењу исхода учења. Сви нивои знања и вештина оцењују се континуирано током наставног процеса и на крају наставног процеса. Са поступком и критеријумима оцењивања, као и са обавезама, наставник упознаје студенте на првом часу. Сваки студијски програм садржи прецизиране критеријуме оцењивања. Примењују се и формативне (ради информисања наставника и студента о оствареном напретку студента) и сумативне процене (процена која сумира постигнућа студента
     - усаглашеност ЕСПБ оптерећења са активностима учења потребним за достизање очекиваних исхода учења;
     Резултати анкетирања показују да је оптерећење студената још увек велико на појединим предметима, и поред тога што је вршено усаглашавање ЕСПБ оптерећења са активностима учења потребним за достизање очекиваних исхода учења. Примена савремених метода учења и рационализација уџбеника, учиниће да се проблем оптерећености студената превазиђе.
     - способност функционалне интеграције знања и вештина;
     Студијски програми омогућавају да студенти кроз практичан рад интегришу стечена знања и вештине на предметима. Заступљеност великог броја часова практичне наставе (вежбе, лабораторијски рад, теренска испитивања) омогућавају функционалну нтеграцију стечених знања у пракси.
     - поступке праћења квалитета студијских програма;
     Праћење квалитета студијских програма одвија се путем анкета којима се вреднује квалитет студијских програма и наставе од стране дипломираних студената, квалитет дипломираних студената од стране послодаваца и прибавља мишљење студената о њиховом радном оптерећењу.
     - повратне информације из праксе о свршеним студентима и њиховим компетенцијама;
     Повратне информације из праксе о свршеним студентима и њиховим компетенцијама  Факултет обезбеђује путем анонимних анкета које попуњавају послодавци.
     - континуирано осавремењивање студијских програма;
      Студијски програми се усаглашавају са одговарајућим програмима других високошколских установа учешћем у међународним пројектима попут Еразмус-а.  Осавремењивање обухвата увођење нових садржаја, примену нових облика наставе, метода провере знања, обима студијског програма који је изражен ЕСПБ бодовима.
     - доступност информација о дипломском раду и стручној пракси;
     Правилник о мастер академским студијама Природно-математичког факултета дефинише процедуру израде и одбране завршног рада. Правилник је доступан на сајту Факултета.
     - доступност информација о студијским програмима и исходима учења.
      Информације о студијским програмима и исходима учења доступне су на сајту Факултета.
     Квантификација процене предности, слабости, могућности и опасности испитиваних елемената анализе је извршена на основу следећих показатеља:
     +++ - високо значајно; ++ - средње значајно; + - мало значајно; 0 - без значаја

СНАГЕ Добра усклађеност циљева, садржаја и исхода учења студијских програма........ +++ Повратне информације послодаваца и дипломираних студената потврђују добра теоријска и практична знања наших студената................................................... +++

Слабости Немогућност довољно брзог реаговања на промене на тржишту рада изменама у студијским програмима............................... ++

МОГУЋНОСТИ Преко Алумни организације одржавати повезаност са бившим студентима, и скупљати повратне информације о кретањима на тржишту рада....................++ Процес самовредновања даје могућност да се студијски програми иновирају и унапреде.................................. ++

ОПАСНОСТИ Недовољна развијена свест појединих наставника о важности исхода учења за запослење дипломираних студената..... +++ Недовољна мотивисаност студената да се баве мерењем свог оптерећења ради процене ЕСПБ за поједине предмете....... ++ Недовољна међупредметна корелација и координација наставних садржаја, чиме се неки садржаји понављају, неки изостављају, а неки нису временски усклађени у смислу њихове обраде......... ++

Предлог мера и активности за унапређење квалитета стандарда 4

      Прецизније дефинисати програмске исходе учења и исходе учења по предметима.
     Преиспитати корелацију, координацију и међусобну повезаност предмета ради елиминације садржаја који се понављају и проширити предмете садржајима који недостају.
     У сарадњи са привредним субјектима увести и формализовати стручну праксу.
     Вршити сталну процену оптерећења студената ради прецизнијег дефинисања ЕСПБ бодова по предметима.