СТАНДАРД 4 : КВАЛИТЕТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Квалитет студијског програма обезбеђује се кроз праћење и проверу његових циљева, структуре, радног оптерећења студената, као и кроз осавремењивање садржаја и стално прикупљање информација о квалитету програма од одговарајућих организација из окружења.

     Природно-математички факултет у Нишу је акредитовао 22 студијска програма свих нивоа образовања. Уверење о акредитацији студијских програма доступно је на сајту Факултета. Број уписаних студената за сваки акредитовани студијски програм за школске 2009/10, 2010/11 и 2011/12, приказан је у Табели 4.1.
     Процедура усвајања и одобравања студијских програма састојала се из следећих фаза: студијске програме су предлагали департмани, коначне предлоге је формирало Наставно-научно веће, а затим их је разматрало одговарајуће Научно-стручно веће и усвојио Сенат Универзитета у Нишу. Акредитовани су следећи студијски програми (Прилог 4.1. Одлуке о акредитацији студијских програма):

     У периоду након акредитације, Факултет је вршио анализу и корекцију студијских програма. У реализацију ових активности били су укључени студенти, кроз студентску евалуацију и анкетирање, и учешћем њихових представника у раду Наставно-научног већа и Комисије за обезбеђење квалитета. Процењивање квалитета се вршило пре свега у погледу циљева, структуре и садржаја студијских програма, исхода учења и радног оптерећења студената.
     Исходи учења дефинисани су за сваки предмет понаособ у оквиру акредитованих студијских програма. Исходи студијских програма усклађени су са исходима учења у оквиру премета и доступни су јавности. Исходи учења су усаглашени са поступцима за проверу знања и оцењивање. У наредном циклусу акредитације Факултет ће посветити посебну пажњу већем обезбеђењу базираности исхода учења на дескрипторима квалификација за сваки од три нивоа високошколског образовања, поштујући одговарајући Европски оквир квалификација. У овом циклусу самовредновања извршене су неке корективне мере већ акредитованих студијских програма које ће послужити као полазна основа за даље прецизније и квалитетније дефинисање стандарда за наредни круг акредитације студијских програма. Тако је усвајањем документа "Референтни образовни стандарди за хемију и сродне дисциплине" на Наставно-научном већу ПМФ-а, 23.11.2011., а на предлог Департмана за хемију, омогућено ближе и прецизније дефинисање исхода учења акредитованих студијских програма Департмана за хемију ПМФ-а у Нишу. Овим је постигнуто усклађивање исхода учења већ акредитованих студијских програма са захтевима Европске агенције за обезбеђење квалитета у високом образовању (Quality Assurance Agency for Higher Education) и са Европском марком за квалитет у области хемије (The Chemistry Quality Eurolabels for Eurobachelor®, Euromaster® & Eurodoctorate).
     Склад између наставних метода, исхода учења и критеријума оцењивања обезбеђен је повезаношћу приказаном примером у табели, која је дефинисана за предмете:
     

Исход учења	Метода наставе и учења за савладавање исхода	Провера исхода учења студента
когнитивни	предавања	- 2 наставна колоквијума - испит на крају курса
практични	лабораторијски рад	- практична провера - извештај лабораторијског рада
општи	предавања и лабораторијски рад	- рад на курсу и практични рад у лабораторији

     Ова корективна мера, примењена на неким већ акредитованим студијским програмима, послужиће као полазна основа за даље квалитетније дефинисање стандарда за наредни круг акредитације студијских програма.
     Осмишљавање курсева и студијских програма, њихова организација, наставне методе и стратегије, као и поступци провере знања и оцењивања се вршени су приступом заснованим на исходима, чиме се студент ставља у центар наставног процеса.
     Исходе учења појединих предмета дефинишу наставници и сарадници ангажовани на предмету. Хармонизацију и надовезивање исхода учења кроз већи број предмета студијског програма врше комисије за акредитацију у оквиру департмана. Дефинисани исходи, стратегија наставе и учења која ће омогућити студентима да савладају исходе учења, методе провере постигнућа исхода учења опредељују садржај наставног програма и његову организацију. Комисије за акредитацију и комисије за обезбеђење квалитета у светлу повратних информација, уколико је потребно, модификују садржај курса и методе провере знања.
     Табела мапирања предмета као помоћ за стицање увида у то како су програмски исходи учења покривени у оквиру обавезних предмета, који су дефинисани студијским програмом, дата је у прилогу (Табела 4.2.) за све обавезне предмете основних и мастер академских студија, за 22 акредитована студијска програма. Приликом састављања листе исхода учења за програм, писане су две врсте исхода. Прва врста се односи на исходе учења који се могу проверавати и оцењивати током реализације програма, односно предмета. Друга врста се односи на врсту способности коју ће дипломирани студенти испољити по завршетку програма, а која можда уопште неће бити вреднована.Ови "жељени" исходи указују на то шта се очекује да ће квалитетан студент на крају програма постићи.
     Процена постигнућа студената у постизању намераваних исхода учења се врши на основу личних процена студената и наставника (анкетирање), на исказима послодаваца (анкетирање), као и на квалификованости студената за упис на следећи ниво студија или запослења у струци. Процена је да Природно-математички факултет реализује планиране исходе учења. Резултати анкета показују да су послодавци задовољни запосленима, који завршавају Природно-математички факултет.
     Наставници су за сваки предмет дефинисали радно оптерећење студената кроз број сати потребних за савладавање програма. Примењена је формула за рачунање оптерећења заснована на европским стандардима. Конкретно, 1 ЕСПБ бод рачунат је као 25 сати рада. На пример, за предмет који носи 5 ЕСПБ оптерећење студената је укупно 125 сати, а ако се тај предмет реализује кроз фонд часова 2 + 2 + 0, 60 сати је проведено у настави, што оставља максимално 65 сати за учење, домаће задатке, пројекте, и читање литературе.
     На конкретном примеру једног предмета за природно-математичко научно поље и научну област Хемија дат је опис активности учења потребних за достизање очекиваних исхода учења (време проведено на активностима које директно води наставно особље, време проведено у самосталном раду, време потребно за припрему за проверу знања и време обухваћено самом провером знања), кроз удео ових активности у укупној вредности ЕСПБ за дати предмет.
     

Обавезе студената	Остварени поени	Сати
Предиспитне обавезе
Предавања: 4 часа недељно		4 x 15 x 45 мин = 45 ч
Вежбе: 2 часа недељно		2 x 15 x 45 мин = 22,5 ч
Лабораторијске вежбе: 1 вежба недељно	15	припрема: 1 x 15 x 1 ч = 15 ч израда: 1 x 15 x 45 мин = 11,2 ч укупно: 26,2 ч
Колоквијуми: 2 теста у трајању од по 45 минута	2 x 20 = 40	припрема: 2 x 25 ч = 50 ч израда: 2 x 45 мин = 1,5 ч укупно: 51,5 ч
Испитне обавезе
Испит (писмени и усмени део)	45	припрема: 50 ч израда: 2 ч укупно: 52 ч
Укупно	100	197,2 ч

     Уколико се примени правило да је 1 ЕСПБ 25 сати добија се оптерећење 197,2 ч / 25 ч = 7,9 ЕСПБ, а рачунањем да је 1 ЕСПБ 30 сати добија се оптерећење 197,2 ч / 30 ч = 6,6 ЕСПБ. Одлучено је да се предмету додели 8 ЕСПБ, што је након прикупљања повратних информација од студената и потврђено као добра процена. Процена оптерећења студената неопходног за постизање задатих исхода учења (ЕСПБ) предмет је редовне провере, а утврђује се на основу праћења и прикупљања повратних информација од студената.
     Анкетирањем студената о квалитету рада на појединачним предметима од студената се захтева и да изнесу резултате сопственог редовног мониторинга оптерећења.
     Унапређивање и континуирано осавремењивање постојећих студијских програма заснива се на развоју науке и новим захтевима који се постављају пред образовне профиле заступљене на Природно-математичком факултету. Наставници и сарадници Факултета су стално ангажовани у истраживањима, пројектима и сарадњи са привредом, реализују семинаре, радионице за наставнике и сараднике од стране колега из иностранства и истакнутих стручњака из привреде.
     Наставници и студенти упознати су са дефинисаним захтевима које дипломски рад (теза) треба да испуни. Ови захтеви везани су за форму дипломског рада и критеријуме оцењивања. Правилник о ближим условима остваривања студија на основним и дипломским академским студијама Природно-математичког факултета и о преласку студената са другог студијског програма, који је доступан на сајту Факултета, дефинише формалне аспекте дипломског рада, начин задавања теме, формирања комисије и процедуру одбране.
     Постигнућа дипломираних студената Факултета прате се путем анонимних и добровољних анкета. Испитаници су већином директори школа Нишa и околних градова, као и послодавци у предузећима и индустрији у којима су у највећој мери запослени дипломирани студенти Факултета. Резултати последњег анкетирања за период 2012/13, показују да већина послодаваца ниво теоријског знања и практичних вештина оцењује високом оценом. Испитаници сматрају да су студенти у потпуности припремљени за научно-истраживачки рад. (Прилог 4.9.).
     На Факултету је формиран и Алумни сервис, као спона између дипломираних студената и Факултета. Алумни сервис се бави одржавањем коресподенције са свршеним студентима.

б) Процена испуњености стандарда 4 (SWOT анализа)

     У оквиру Стандарда 4 Факултет је анализирао и квантитативно оценио следеће елементе:
     - циљеве студијског програма и њихову усклађеност са исходима учења;
     Циљеви студијских програма су јасно дефинисани и усклађени са исходима учења. Програмски исходи учења повевезани су са дескрипторима квалификација одређеног циклуса образовања. Потребно је у наредном циклусу акредитације извршити прецизнију формулацију исхода учења.
     - методе наставе оријентисане ка учењу исхода учења;
     Методе наставе усмерене су на постизање исхода учења. Koгнитивни исходи учења (знање, разумевање, примена) остварују се кроз наставне методе: предавања, семинари, дискусије, практични исходи учења се остварују кроз лабораторијски рад, а општи исходи учења и кроз предавања и кроз лабораторијски рад.
     - систем оцењивања заснован на мерењу исхода учења;
     Систем оцењивања заснован је на мерењу исхода учења. Сви нивои знања и вештина оцењују се континуирано током наставног процеса и на крају наставног процеса. Са поступком и критеријумима оцењивања, као и са обавезама, наставник упознаје студенте на првом часу. Сваки студијски програм садржи прецизиране критеријуме оцењивања. Примењују се и формативне (ради информисања наставника и студента о оствареном напретку студента) и сумативне процене (процена која сумира постигнућа студента).
     - усаглашеност ЕСПБ оптерећења са активностима учења потребним за достизање очекиваних исхода учења;
     Резултати анкетирања показују да је оптерећење студената још увек велико на појединим предметима, и поред тога што је вршено усаглашавање ЕСПБ оптерећења са активностима учења потребним за достизање очекиваних исхода учења. Примена савремених метода учења и рационализација уџбеника, учиниће да се проблем оптерећености студената превазиђе.
     - међусобну усаглашеност исхода учења и очекиваних компетенција базираних на дескрипторима квалификација одређеног циклуса образовања;
     
     Исходи учења су усаглашени са Националним оквиром квалификација и компетенцијама базираним на дескрипторима квалификација, датим у документима светских и европских стручних организација у научним областима у пољу природно-математичких наука.
     - способност функционалне интеграције знања и вештина;
     Студијски програми омогућавају да студенти кроз практичан рад интегришу стечена знања и вештине на предметима. Заступљеност великог броја часова практичне наставе (вежбе, лабораторијски рад, теренска испитивања) омогућавају функционалну нтеграцију стечених знања у пракси.
      - поступке праћења квалитета студијских програма;
     Праћење квалитета студијских програма одвија се путем анкета којима се вреднује квалитет студијских програма и наставе од стране дипломираних студената, квалитет дипломираних студената од стране послодаваца и прибавља мишљење студената о њиховом радном оптерећењу.
     - повратне информације из праксе о свршеним студентима и њиховим компетенцијама;
     Повратне информације из праксе о свршеним студентима и њиховим компетенцијама Факултет обезбеђује путем анонимних анкета које попуњавају послодавци.
     - континуирано осавремењивање студијских програма;
     Студијски програми се усаглашавају са одговарајућим програмима других високошколских установа учешћем у међународним пројектима попут Темпус-а или Еразмус-а. Осавремењивање обухвата увођење нових садржаја, примену нових облика наставе, метода провере знања, обима студијског програма који је изражен ЕСПБ бодовима.
     - доступност информација о дипломском раду и стручној пракси;
     Правилник о ближим условима остваривања студија на основним и дипломским академским студијама Природно-математичког факултета и о преласку студената са другог студијског програма дефинише процедуру израде и одбране дипломског рада. Правилник је доступан на сајту Факултета.
     - доступност информација о студијским програмима и исходима учења.
     Информације о студијским програмима и исходима учења доступне су на сајту Факултета.

     Квантификација процене предности, слабости, могућности и опасности испитиваних елемената анализе је извршена на основу следећих показатеља:
     +++ - високо значајно; ++ - средње значајно; + - мало значајно; 0 - без значаја

СНАГЕ Добра усклађеност циљева, садржаја и исхода учења студијских програма............................................................ +++ Повратне информације послодаваца и дипломираних студената потврђују добра теоријска и практична знања наших студената................................................................... +++

СЛАБОСТИ Немогућност довољно брзог реаговања на промене на тржишту рада изменама у студијским програмима........................................................................................................ ++

МОГУЋНОСТИ Преко Алумни организације одржавати повезаност са бившим студентима, и скупљати повратне информације о кретањима на тржишту рада...........................................++ Процес самовредновања даје могућност да се студијски програми иновирају и унапреде..........................................................  ++

ОПАСНОСТИ Недовољна развијена свест појединих наставника о важности исхода учења за запослење дипломираних студената........................................................................................................... +++ Недовољна мотивисаност студената да се баве мерењем свог оптерећења ради процене ЕСПБ за поједине предмете............................................................................................................. ++ Недовољна међупредметна корелација и координација наставних садржаја, чиме се неки садржаји понављају, неки изостављају, а неки нису временски усклађени у смислу њихове обраде............................... ++

Предлог мера и активности за унапређење квалитета стандарда 4

     Преиспитати корелацију, координацију и међусобну повезаност предмета ради елиминације садржаја који се понављају и проширити предмете садржајима који недостају.
     Прецизније дефинисати програмске исходе учења и исходе учења по предметима.
     Усаглашавати уписне квоте по студијским програмима са потребама тржишта и жељама студената.
     У сарадњи са привредним субјектима увести и формализовати стручну праксу.
     Вршити сталну процену оптерећења студената ради прецизнијег дефинисања ЕСПБ бодова по предметима.

Табела 4.1.   Листа студијских програма који су акредитовани на високошколској установи са укупним бројем уписаних студената школске 2009/10, 2010/11 и 2011/12.
Табела 4.2.   Обухваћеност сваког програмског исхода учења у оквиру обавезних предмета појединачних студијских програма
Прилог 4.1.   Одлуке о акредитацији студијских програма
Прилог 4.2.   Проценат дипломираних студената (у односу на број уписаних) на Основним академским студијама у школској 2009/10, 2010/11 и 2011/12 години у оквиру акредитованих студијских програма
Прилог 4.2.a.   Проценат дипломираних студената (у односу на број уписаних) на Мастер академским студијама у школској 2009/10, 2010/11 и 2011/12 години у оквиру акредитованих студијских програма
Прилог 4.3.   Просечно трајање студија у школској 2009/10, 2010/11 и 2011/12 години на Основним академским студијама у односу на ранији петогодишњи и десетогодишњи период.
Прилог 4.3.a.   Просечно трајање студија у школској 2009/10, 2010/11 и 2011/12 години на Мастер академским студијама у односу на ранији петогодишњи и десетогодишњи период.
Прилог 4.4.   Стопа одустајања студената од даљег студирања.
Прилог 4.5.   Број студената који су уписали наредну школску годину у односу на остварене ЕСПБ бодове (60), (37-60) (мање од 37) за сваки студијски програм.
Прилог 4.6.   Спроведене анкете студената.
Прилог 4.7.   Доказ да су примери исхода учења за програме различитих структура представљени на интернет страни високошколске установе.
Прилог 4.8.   Мишљење дипломираних студената о квалитету студијког програма и постигнутим исходима учења.
Прилог 4.9.   Задовољство послодаваца стеченим квалификацијама дипломаца.